АНГЛО-АУСТРИЈСКА БАНКА

АНГЛО-АУСТРИЈСКА БАНКА (Anglo-Austrian Bank / Anglo-Österreichische Bank), прва енглеско-аустријска банка на територији Хабзбуршке монархије. Основа-на је 1863. с намером да омогући пласман енглеског капитала, али је у периоду 1873--1875. прешла у аустријске руке. Аустроугарски банкари су се рано укључили у империјалне подухвате, а након неуспеха у ширењу утицаја на ваневропске области Турске усредсредили су пажњу на Балкан. Њихов капитал је најпре ушао у Србију. У сарадњи с бечким одбором А.-а. б., Мориц фон Хирш је 1869. преузео концесије за изградњу и експлоатацију железничке пруге Цариград--Беч (преко Пловдива, Софије, Ниша, Приштине, Сарајева и Сиска) и 1870. основао Опште предузеће за експлоатацију железнице у европској Турској. А.-а. б је постала његов главни деоничар. На чело Турске 1871. дошао је Мехмед Недим Паша, несклон јачању веза са западом, па су турске власти 1875. потпуно обуставиле финансирање изградње. Део железнице кроз Србију довршен је тек након што је Србија 1878. и формално добила независност и њена Влада 1881. с Еженом Бонтуом склопила уговор о зајму за изградњу железнице (→ Бонтуова афера). Исте године српска Влада је од А.-а. б узела зајам у висини од 200.000 фунти за модернизацију наоружања, а заузврат банци уступила искључиво право на продају соли. Крајем 1889. Влада је поново преузела монопол, исплативши, после притужбе А.-а. б Министарству спољних послова Аустроугарске, 574.000 динара одштете. Ради уређења дуга и откупа монопола соли, држава је подигла нови зајам код Српске народне банке. Упркос неспоразуму, А.-а. б је од лета 1909. до 1910. једина од свих заинтересованих француских и аустроугарских институција учествовала у једном од зајмова Србији. Након I светског рата бечке банке су за филијале у Југославији постале иностране банке, а Хрватска есконтна банка у Загребу, прва по величини капитала у Југославији, преузела је подружницу А.-а. б Након дугогодишњег лошег пословања А.-а. б je средином 20-их сједињена с Бритиш трејд корпорејшн у Англо-интернационалну банку; њен већински власник постала је Енглеска банка. Аустријску мрежу А.-а. б 1926. преузела је Кредитаншталт чији су оснивачи Ротшилдови. Англо-интернационална банка је дошла до великог пакета акција Кредитаншталта, чији је слом 1931. био погубан по многе послове банке. Кредитирање југословенских завода, раније под утицајем Кредитаншталта, прешло је у друге руке. Највеће учешће Кредитаншталт је имао у Хрватској есконтној банци (у сфери А.-а. б) помоћу које је ушао у Југословенску удружену банку, насталу фузијом неколико банака, свих под утицајем иностраних новчаних завода. Англо-интернационална банка пословала је отада лоше, али ју је до 1944. Енглеска банка одржавала у послу из страха да би се формални банкрот лоше одразио на британски банкарски престиж.

ЛИТEРАТУРА**:** В. Розенберг, Инострани капитал у југословенској привреди, Бг 1937; P. L. Cottrell, „London Financiers and Austria 1863--1875: The Anglo-Austrian Bank", Bus. Hist., 1969, 11; G. Jones, „Public Policy and British Multinational Banks 1914--1982", Bus. Econ. Hist., 1992, 21; А. Митровић, Стране банке у Србији 1878--1914, Бг 2004; P. Hert-ner, Finance and Modernization: A Transnational and Transcontinental Perspective for the Nineteenth and Twentieth Centuries, Aldershot 2008.

М. Јоксимовић-Пајевић