АНГЕЛОВИЋ, Махмуд-паша

АНГЕЛОВИЋ, Махмуд-паша, велики везир, војсковођа (Ново Брдо, око 1420 − Цариград, јул 1474). Потомак је породице ћесара Ангела Филантропена, последњих хришћанских господара Тесалије. Отац му се настанио у Новом Брду, где се оженио Српкињом. Као дечак, вероватно 1427, заробљен с мајком, доведен у Једрене и преведен у ислам. Започевши каријеру у служби принца, потом султана Мехмеда II, брзо је напредовао, велики везир постао већ 1455, а од 1456. био и на положају беглербега Румелије. Након свргавања његовог брата Михаила с намесничког положаја у Смедереву марта 1458, освојио је исте године највећи део српске државе. Током 1461−1462. учествовао је у ратовима против Синопе, Трапезунта, Влашке и заузео Лезбос. У походу против Босне 1463. освојио многе градове и заробио краља Стефана Томашевића, а затим повратио турска упоришта на Пелопонезу. Наредне 1464. ратовао против Угара у Босни, бе-зуспешно опседајући Јајце. Учествовао у рату против владара Караманије 1468, али је због сплетки другог везира смењен с положаја и 1469. постављен за заповедника флоте и санџак-бега Галипоља. Имао je велике заслуге у освајању Евбеје 1470. Поново постао велики везир 1472, али је наредне 1473. свргнут због оптужби да је у походу против Узун-Хасана у Малој Азији омогућио бекство непријатељу. Затворен је и убијен, можда и због компромитујућих веза с Млечанима. Подигао је многе задужбине и био покровитељ научника и књижевника.

ЛИТЕРАТУРА: Ф. Бабингер, Мехмед Освајач и његово доба, Н. Сад 1968; И. Божић, „Колебања Махмуд-паше Анђеловића", ПКЈИФ, 1975, 41, св. 3–4; М. Спремић, Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба, Бг 1994.

Александар Крстић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)