АНГЕЛИНА БРАНКОВИЋ

АНГЕЛИНА БРАНКОВИЋ, деспотица (област Кроје, Албанија, ?, средина XV в. -- Срем, 12. VIII вероватно 1520). Била је жена деспота Стефана Бранковића (Слепог), а кћерка арбанашког господара Ђурђа Аријанита. Удала се крајем 1460, за време боравка деспота Стефана у Албанији. Око 1465. Стефанова сестра Кантакузина купила је од горичког грофа Леонарда Београд у Фурланији, у који су се сместили Стефан и А. Родила је синове Ђурђа и Јована и кћерку Мару. Права хришћанска породица живела је скромно, чак у беди и немаштини. После смрти деспота Стефана (1476) живот је био још тежи. Иако је уживала заштиту Млетачке републике, због насиља суседа А. је крајем 1478, по савету заове Кантакузине, отишла заједно са синовима у Беч цару Фридриху III Хабзбуршком. Он јој је уступио један дворац у Штајерској, а она му се, заједно са децом, заклела на верност. Царевим посредством удала је кћерку Мару 1485. за монфератског грофа Бонифација V, потомка византијског цара Андроника II и Ирине од Монферата. Како је смрћу деспота Вука Гргуревића 1485. упражњено место српског деспота у Угарској, А. је, са синовима и моштима мужа, дошла краљу Матији Корвину. Он је старијег сина Ђурђа одмах наименовао за српског деспота и дао му поседе који су ишли уз звање. Мошти деспота Стефана положене су фебруара 1486. у цркву св. Луке у Купинику (данас Купиново), где су се населили А. и синови. Тај крај постао је ново српско језгро, у којем су гајене наде за обнову Српске деспотовине. Крајем 1495. А. је издала даровну повељу светогорском манастиру св. Павла, следеће године је, заједно са синовима, даровала Хиландар, а 1499, са сином деспотом Јованом, и манастир Есфигмен. У међувремену, закалуђерио јој се син Ђурађ, а 1502. умро син Јован. Како је после Јованове смрти породица изгубила деспотске поседе, А. је са сином Ђурђем, у монаштву Максимом, и моштима мужа и сина Јована, отишла у Влашку војводи Јовану Радулу IV. Када су се после његове смрти промениле политичке прилике у Влашкој, А. се са сином Максимом вратила у Срем. Њих двоје су 1512. подигли манастир Крушедол, у који су смештене мошти. У међувремену и она се закалуђерила, а 1516. сахранила је сина Максима. Умрла је у дубокој старости. Проглашена је за светицу и добила Житије и Службу. Слави се као Преподобна мати Ангелина Српска на дан смрти 12. августа, односно 30. јула по старом календару.

ЛИТЕРАТУРА: F. Babinger, „Das Ende der Arianiten", Bayerische Akademie der Wissenschaften. Philologisch-historische Klasse, Sitzungsberichte, München 1960, 4; Д. Динић-Кнежевић, „Сремски Бранковићи", Истраживања, 1975, 4.

M. Спремић