АНДРИЋ, Драгослав

АНДРИЋ, Драгослав, песник, преводилац, лексикограф (Чачак, 10. XI 1923 --– Београд, 27. V 2005). Завршио англистику на Филолошком факултету у Београду. Радио као професионални преводилац. Шаховски мајстор од 1948, мада је рано напустио активно играње. Истакао се превођењем и приређивањем поезије и прозе с француског, енглеског, руског, немачког и холандског. Изузетно допринео афирмисању алтернативне, неконвенционалне књижевности и уличног говора, саставио Двосмерни речник српског жаргона и жаргону сродних речи (Бг 1975, 2005 друго, допуњено издање). Успешно писао хумористичну и сатиричну поезију, приредио антологије класичне кинеске (Свет у капи росе, Бг 1974) и јапанске (Не пали још светиљку, Бг 1981) лирике, канадске поезије (Антологија канадске поезије, Круш. 1989), савремене аустралијске прозе (Из савремене аустралиске прозе, Бг 1954), песништва америчких црнаца (Отисак срца у прашини, Бг 1975), америчке хумористичке поезије (Ко --– је л' ја?, Бг 1974) и рок поезије (Стерео стихови, Бг 1983). Превео на српски дела Ж. П. Сартра (Ђаво и Господ Бог), Б. Шоа (Дон Жуан у паклу), Ф. Фицџералда (Велики Гетсби), Џ. Селинџера (Ловац у ражи), Е. Јонеска (Позориште: сабрана дела), Л. Бромфилда (Дивља река) и др. Добитник награде „Милош Ђурић" за преводилаштво.

ДЕЛА: Шах, игра милиона, Зг 1973; Почетница: игре милиона, Зг 1976; Зезалице или песме здесна налево, Бг 1976; Мапет шоу, Бг 1979; Матни удар, Зг 1981; Сваштара: уџбеник нонсенса, Зг 1981; 600/Шесто изабраних споменарских записа, Г. Милановац 1983; Лексикон вицева, Бг 1984; Graffiti international, Бг 1985; Шаховски забавник, Бг 1985; Епрувето, срећан ти 8. март, Бг 1991; Песме?: песме, Бг 1994; Врт добре наде, Бг 1996; Пинокио у Токију, Н. Сад 1996; Сто песама о љубави, Бг 2005.

Пр. Петровић