АНДРИЋ, Александар

АНДРИЋ, Александар, официр, новинар, књижевник (Добановци или Купиново, Срем, 1816 – Букурешт, 4. VIII 1876). Као аустријски официр служио у Госпићу (1841), Шопрону, Ковачици, Омољици, Панчеву и Чуругу (1848). По одласку у пензију посветио се новинарству и књижевности. У Темишвару је 1852. покренуо Световид, лист за политику и белетристику, пренио га у Беч, гдје га издаје до половине 1859, с књижевним додатком Светозор (1855–1856), а потом у Београд (1860–1870). Због своје пјесме Браћи Црногорцима осуђен на шест недјеља затвора. Од 1870. у Букурешту издаје Восток, Србско-бугарски вестник и Freier Orijent, сарађујући с бугарским револуционарима (Љ. Каравелов и др.). Издавао је такође календар Зимзелен (1846–1849, 1857–1859, 1861). Од 40-их година објављује пјесме у духу школе објективне лирике, приказе и преводе филолошких расправа о Словенима. Најобимнији дио књижевног рада су му приповијетке (од 1839), настале под утицајем демонолошко-баладних сижеа, блиске романтичарској стилизацији, без веће оригиналности (прераде, преводи). Заслужан је за одржавање српске штампе у условима Баховог апсолутизма и за окупљање круга писаца из Војне границе (Н. Боројевић, О. Утјешеновић, П. Прерадовић) и из других крајева (С. М. Сарајлија, Ђ. Марковић Кодер, Ј. Поповић Стерија). Цијени се његов рад на српској библиографији.

ДЕЛА: Целокупна дела, I–II, Бг 1863–1866.

ЛИТЕРАТУРА: В. Милинчевић, На раскршћу епоха: Српски књижевни часописи 1850–1860, Бг 1979; В. Ђ. Крестић, Историја српске штампе у Угарској 1791–1914, Н. Сад 1980; С. Војиновић, „Темишварски период Световида", у: Банатска периодика XIX и XX века, Н. Сад – Бг – Зр 1995; С. Граховац, „Књижевни рад Александра Андрића", ТЗ, Н. Сад 2002, 3; Д. Панковић, Српске библиографије 1851–1879, 1, Н. Сад 2006.

Душан Иванић