АНДОНОВИЋ, Јеврем

АНДОНОВИЋ, Јеврем, судија, министар, политичар (Јагодина, X 1842 --– Београд, 5. IV 1910). Завршивши Правни факултет у Београду, био је постављен за судију 1867. Служио у ваљевском и београдском суду, а био и председник крагујевачког и ваљевског суда. За судију Апелационог суда постављен је 1881. Од 1887. био начелник Ваљевског округа, а 1890--1890–1894. судија Касационог суда. Члан Државног суда, који је одлучивао о министарској одговорности, постао је 1893. У више махова био краљев посланик у народној скупштини. Министар правде био је 1894, а као министар на располагању исте године постао државни саветник. Министар унутрашњих послова у влади Владана Ђорђевића 1897--1897–1899, министар на располагању од 1901, а после државног удара априла 1903. наименован за доживотног сенатора и члана Државног савета. У политички живот ушао као члан Либералне странке. Као њен представник учествовао у раду уставотворног одбора 1888, залажући се за укидање смртне казне за извесне политичке кривице и опредељујући се за тајно гласање. Када је 1894. у Либералној странци дошло до расцепа због одлуке Главног одбора да странка не учествује на изборима за скупштину, био је вођа „дисидената" који су ушли у скупштину и одбијали да спроводе политику Главног одбора своје странке. Одобравао државни удар краља Александра од 21. V 1894, којим је укинут Устав из 1888, што је осуђивала већина у странци. Иако потпуно одан Обреновићима, Милану и Александру, после Ивањданског атентата на краља Милана 1899. као министар унутрашњих послова успротивио се проглашењу ванредног стања и увођењу преког суда. Због тога је одмах после атентата понудио оставку која му је и уважена.

ЛИТЕРАТУРА: В. Ђорђевић, Крај једне династије, I--I–III, Бг 1905--1905–1906; Ж. Живановић, Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века, I--I–IV, Бг 1923--1923–1925; С. Јовановић, Влада Александра Обреновића, Бг, I 1929; II 1931; Ј. Продановић, Уставни развитак и уставне борбе у Србији, Бг 1936.

Љ. Кркљуш