АНЂЕЛКОВИЋ, Душан

АНЂЕЛКОВИЋ, Душан, књижевник (Београд, 28. VII 1910 – Београд, 6. V 1997). Школовао се у Београду, где је завршио Економски факултет. Радио је у Издавачком предузећу „Рад" у Београду, као директор и главни уредник, и у Савезном извршном већу. Пре II светског рата објављивао песме у познатијим листовима и часописима (Летопису Матице српске, Српском књижевном гласнику и др.); тада је штампао и песничку збирку Вечно жито (Бг 1938), у којој је приметан утицај међуратне социјалне поезије. После II светског рата објавио књигу песама Зидови од сунца (Бг 1958), а потом и романе Таван (Ријека 1963), Деца и рибе (Ријека 1965), Путовања у Нови Сад (Н. Сад 1977), Златно средиште света (Н. Сад 1989), Лудничка башта (Бг 1990), Аписова ружа (Бг 1992). Стандардним реалистичким поступком и изразитом психолошком мотивацијом, у романима је оживљавао сликовити простор београдске периферије и мале, обичне људе, над које се, у њиховим покушајима да се уклопе у систем потврђених вредности и односа у маловарошкој средини, надносе крупни друштвени и историјски догађаји који усмеравају њихове животне путеве.

ЛИТЕРАТУРА: Д. М. Јеремић, „Баладе о старцу, Деца и рибе", КН, 1965, XVII, 253; М. Недић, „Ненаметљиви романсијер Београда: Душан Анђелковић (1910–1997)", КН, 1997, 954.

Бојан Чолак; Марко Недић