АНЂЕЛИЋ, Ђорђе

АНЂЕЛИЋ, Ђорђе, историчар књижевности (Ужице, 6. V 1893 -- Београд, 27. VI 1943). Школоваo се у Ужицу. Учествовао у I светском рату. Потом деловао као функционер КПЈ и извођен пред суд поводом буне хусинских рудара. По дипломирању (1920) радио као професор гимназије. Објављује од 30-их година, у области естетике, теорије и историје књижевности. За ученике гимназије написао Теорију књижевности (Бг 1932) и кроз домаће и стране примере обрадио поглавља о стилу, композицији, облицима, естетичким категоријама, психологији уметничког стварања и естетичног допадања. Естетика (Бг 1936) му је заснована на бергсоновском схватању уметности и крочеовској одбрани индивидуалности естетичног израза. Историја југословенске књижевности (Бг 1933), писана по другим делима (Ј. Скерлић, П. Поповић, И. Пријатељ и др.), доживела је више издања, а 1938. постала званични средњошколски уџбеник. Поред књижевних портрета писаца А. пажњу посвећује и заједничким стилско-формацијским обележјима различитих јужнословенских националних књижевности и њиховим специфичностима.

ЛИТЕРАТУРА: М. С. Лалевић, „Ђ. А., Теорија књижевности", ГЈПД, 1932/33, 6; К. Георгијевић, „Три уџбеника Историје југословенске књижевности", ПКИЈФ, 1934, 14, 1--2.

Д. Вукићевић