АНДЕРСЕН, Ханс Кристијан

АНДЕРСЕН, Ханс Кристијан (Andersen, Hans Christian), дански књижевник (Оден-се, 2. IV 1805 -- Копенхаген, 4. VIII 1875). Писао бајке, приче, романе, поезију, драме, дневнике и путописе. Књижевно име стекао аутобиографским романимa Импро-визатор и О. Т., a светску славу бајкама и причама. У усмену бајку и предање уноси хришћански поглед на свет, свест о пролазности живота, лиричност, алегоричност, хумор и иронију. Пропутовао је многе европске земље. Пловио је Дунавом кроз Србију (1841). У својим дневницима сажето али живо описује људе које је сретао, градове и дунавско приобаље: Ђердапску клисуру, Београд, Земун, Петроварадин, Нови Сад. У путописној књизи Базар једног песника (En Digters Bazar, 1842, Бг 2007) његов поглед на српску обалу пун је непосредних чулних утисака о зеленим шумама Србије, што прераста у романтичну визију Срба као народа опчињеног дрвећем. Tу су и асоцијације на српску народну поезију и прозни преводи на дански једне романсе и двеју лирских песама из Вукових Српских народних пјесама. Кроз симболику дрвећа даје фрагменте савремене политичке историје Србије (романтизована слика Милоша Обреновића; Карађорђе; пропаст Првог српског устанка; страдање грчког песника Риге од Фере у Небојшиној кули у Београду).

ДЕЛА: Сабране бајке, 1--6, Бг 1980; „Дневници 1825--1875; II, 1836--1844", Свети Дунав, 1997, II, 2.

ЛИТЕРАТУРА: И. Тартаља, „Ханс Кристијан Андерсен о српском фолклору", ПКЈИФ, 2002--2003, 68--69; Ј. Љуштановић, „Стручно-научни скупови поводом двестогодишњице рођења Ханса Кристијана Андерсена", ЗМСКЈ, 2005, 53, 1/3; Љ. Рајић, „Андерсен на размеђима", ЗМСКЈ, 2007, 55, 1; И. Тартаља, „Андерсеново велико путовање", ЗМСКЈ, 2007, 55, 1.

Ј. Љуштановић