АНАСТАСИЈЕВИЋ, Миша
АНАСТАСИЈЕВИЋ, Миша, трговац, добротвор (Пореч, источна Србија, 8. III 1803 – Букурешт, 7. II 1885). Рођен је у сиромашној породици и рано остао без родитеља. Променио велик број различитих занимања, а прву значајнију своту новца стекао трговином, користећи капитал који је наследио од шурака Симе Урошевића, секретара кнеза Милоша. Од тог новца купио 1828/29. своју прву трговачку лађу. Једно време пословао као ортак кнеза Милоша и стекао огромно имање. Кнез га је 1833. поставио за дунавског капетана, потом и мајора, са задатком да контролише пловидбу реком у делу од Голупца до ушћа Тимока, па му је отуд и остало име Капетан Миша. Учествовао је у дунавској пловидби са 74 лађе и већим бројем бродских агенција на Сави и Дунаву. Био једини закупац румунских и мађарских солана. Новац који је стекао монополом у трговини сољу значајно увећао од 1844, купујући феудална добра у Влашкој. Средином XIX в. сматрали су га најбогатијим човеком у Србији. Много је улагао у хуманитарне сврхе, помажући Народно позориште, Београдско читалиште, школе и појединце. Издржавао је и неке школе у Румунији. Као велики добротвор 1863. поклонио је „своме Отечеству" данашњу зграду ректората Универзитета у Београду (Капетан-Мишино здање). Био у пријатељству са Обреновићима и веома добрим односима с Портом. Председавао је Светоандрејском скупштином 1858. Био је носилац високих ордена Србије, Русије, Турске и Немачке. У Доњем Милановцу подигао је храм св. Николе, који је живописао Димитрије Посниковић, а иконостас осликао Стева Теодоровић. Због изградње Хидроелектране „Ђердап" храм је потопљен, а иконостас и инвентар пренети су у нови храм. На спахилуку Брецањ подигао је скроман, а у Клежани импозантан храм који је живописао Георгије Татареску. У крипти храма почива његово балсамовано тело.
ИЗВОР: С. Ловчевић (прир.), Писма Илије Гара-шанина Јовану Мариновићу, I–II, Бг 1931.
ЛИТЕРАТУРА: М. Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба, Бг 1888; С. Јовановић, Уставобранитељи и њихова влада (1838–1858), Бг 1933; Влада Милана Обреновића, I–III, Бг 1934; С. Јанковић, „Мајор Миша Анастасијевић", ИГ, 1965, 2–3; П. Мило-сављевић, Миша Анастасијевић – дунавски капетан, Бг 1983.
П. В. Крестић; Р. Милошевић