АНАЛОГНИ ПРЕНОС СИГНАЛА

АНАЛОГНИ ПРЕНОС СИГНАЛА, промене појединих континуалних физичких величина (ваздушног притиска код говора или музике, интензитета светлости код слике, температуре итд.) путем телекомуникационих сигнала, управо онако како се те величине мењају у природи. За разлику од некадашње телеграфије и касније уведеног аналогног преноса података, данас се и аналогни сигнали могу дигитализовати и може се користити дигитални пренос. У почетку су телефонија, радио и телевизија користили искључиво а. п. с. Године 1876. Бел је патентирао телефон, а прва телефонска линија инсталирана је у Београду 1883. Проналазак триоде (вакуум цеви с три електроде) омогућио је прецизно емитовање и пријем континуалног радио-сигнала (→ модулација). Прва комерцијална радио станица у свету почела је са емитовањем аналогних сигнала 1920, 1924. емитован је радио сигнал у Београду, да би 1929. почело редовно емитовање Радио Београда. Прво емитовање телевизије са а. п. с. у свету било је 1935, у Београду је демонстрирано 1938, а Телевизија Београд почиње емитовање 1958. Целокупна телефонска мрежа данас је практично дигитализована, док радио и телевизија још увек користе аналогни начин преноса. Запис на медијуме је такође у почетку био аналоган (грамофонска плоча, магнетофон, магнетоскоп), али је готово у свим подручјима дигитализован (→ медијуми за пренос и запис: компакт дискови итд.). Прва генерација мобилне телефоније базирана на аналогном преносу ушла је у комерцијалну употребу 1983, док су наредне генерације базиране на дигиталном преносу.

ЛИТЕРАТУРА: И. С. Стојановић, Основи телекомуникација, Бг 1977.

Душан Драјић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)