АНАЛИТИЗАМ

АНАЛИТИЗАМ (грч. nlusi": одрешење), типолошка особина супротна синтетизму, која се испољава у рашчлањеном изражавању основног (лексичког) и допунског (граматичког, творбеног) значења речи. Испољава се у морфолошкој непроменљивости речи и у постојању аналитичких конструкција, тј. сложених облика. Морфолошки а. је аналитичко изражавање морфолошких значења, нпр. аналитички футурски облик ће читати према синтетичком читаће, перфекатски облик прочитао сам према аористном прочитах. Синтаксички а. је аналитичко изражавање синтаксичких значења, нпр. аналитички предикат Он поче певати према синтетичком предикату Он запева. Лексички а. је аналитичко изражавање лексичких и творбених значења, нпр. црни хумор према црњак, или мала кућа према кућица. У аналитичким језицима (нпр. у кинеском) граматичка и творбена значења изражавају се претежно на аналитички начин -- помоћним граматичким речима, интонацијом и редом речи, који није релативно слободан као у синтетичким језицима (нпр. Ана чека Дану поред Дану чека Ана); у синтетичким језицима та значења се претежно изражавају на синтетички начин. Српски књижевни језик спада у синтетичке језике, али са доста аналитичких црта. У неким говорима српског језика, посебно у говорима источне Србије, аналитичких конструкција је више него у српском књижевном језику (нпр. Иде у Ниш, Живи у Ниш и сл.). У историји српског језика приметне су тенденције ка а. у развоју падежног система (датив и локатив су скоро сасвим изједначени, јака је тенденција прерасподеле падежних функција у корист генитивних на рачун других падежа), мање или више карактеристичне за језике балканског језичког савеза, којима донекле припада и српски језик.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Попов, „Положај српскохрватског језика у балканском језичком савезу", ЈФ, 1984, XL; В. Cтанишић, „Бaлкaнизми y cрпcкoхрвaтcкoм jeзикy", Balcanica, 1987, 16/17.

Предраг Пипер

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)