АНА

АНА, супруга Стефана Првовенчаног (Венеција, крајем XII в. – Србија, око 1258). Кћи млетачког прокуратора цркве св. Марка, Ранијерија Дандола и унука дужда Енрика Дандолa из времена четвртог крсташког рата. Трећа супруга другог Немањиног сина Стефана, за којег се удала 1216. док је носио титулу великог жупана. Сматра се да је при склапању брака посредовао дубровачки кнез Ђовани Дандоло из исте породице. Млетачки хроничар Андрија Дандоло (1342−1354) истиче њену улогу у добијању српске круне од папе Хонорија III, јер се, наводно, на њен наговор Стефан одрекао шизме. Родила је два сина, Уроша и Предислава, од којих је први постао краљ (1243−1276), а млађи архиепископ Сава II (1263−1271). Уз супруга је провела око 12 година, до његове смрти 1228. Остала је да живи у Србији још тридесетак година, вољена и поштована од својих синова и унука. Сахрањена је у ма-настиру Сопоћани који је подигао њен син, краљ Урош I. Упечатљива и потресна слика њене смрти приказана је у великој композицији на северном зиду припрате цркве Св. Тројице манастира Сопоћани: око одра преминуле краљице окупио се цео српски двор (син Урош у дубокој жалости, унуци Драгутин и Милутин у дечачком узрасту, а у поворци архијереја је други син архиепископ Сава II). Испод ове композиције налази се саркофаг од ружичастог мермера и озидана гробница која се приписује краљици А.

ЛИТЕРАТУРА: Andreae Danduli ducis Venetiarum Chronica per extensum descripta aa. 46 -1280 d.C., a cura di Ester Pastorello, Bologna 1938; К. Јиречек, Историја Срба, I, Бг 1981; Д. Поповић, Српски владарски гроб у средњем веку, Бг 1982; М. Пурковић, Принцезе из куће Немањића, Бг 1996.

Г. Томовић