АНА

АНА, супруга краља Радослава (?, око 1207 -- ?, око 1258). Најстарија кћи епирског владара Теодора I (Комнина, Дуке) Анђела и Марије Петралифе. Брак са српским владарем склопљен је крајем 1219. или почетком 1220, а претходно, од краја 1218. или почетка 1219, младенци су били верени, о чему сведочи натпис на њиховом сачуваном вереничком прстену: „Ово је веренички прстен Стефана, изданка лозе Дука, те стога, Ано из рода Комнина, у руке га прими." Рођена је, највероватније, 1207, јер је Јован Апокавк, митрополит Навпакта који их је венчао, назива „сунцородном женом", што значи да је тада (1219) имала пуних дванаест година, доњу границу за ступање у брак. Премда су Радослав и А. били у седмом степену сродства, та канонска препрека је занемарена будући да се радило о политичком браку који је био важан за Теодора I. Радослављева владавина (1228−1234) представљала је време продора грчких утицаја у српску државу. У изворима је описивана као лепа жена, што потврђује њена представа у Студеници, али и особа незгодне нарави. Како бележи Теодосије, А. је допринела Радослављевој абдикацији (1234), јер „постаде покоран жени, од које и би повређен умом". Супружници су најпре избегли у Дубровник, а онда у Драч где је А. напустила мужа. Радослав се вратио у Србију и по свој прилици умро у Студеници као монах Јован, док је њена даља судбина непозната.

ИЗВОР: Теодосије, Живот светога Саве, Бг 1973.

ЛИТЕРАТУРА: М. Ласкарис, Византијске принцезе у средњовековној Србији. Прилог историји византијско-српских односа од краја XII до средине XV века, Бг 1926; С. Кисас, „О времену склапања брака Стефана Радослава са Аном Комнином", ЗРВИ, 1978, 18; Б. Ферјанчић, „Србија и византијски свет у првој половини XIII века (1204--1261)", ЗРВИ, 1989, 27--28.

Р. Радић