АНА

АНА (Неда), бугарска царица (Србија, између 1275. и 1280. -- Дубровник, после 1346). Ћерка краља Стефана Уроша II Милутина и његове прве жене Јелене. Учвршћујући мир са видинским кнезом Шишманом, краљ Милутин је А. удао за његовог сина Михаила (1292/1293). У том браку рођено је више деце, међу њима и најстарији син Јован Стефан. У једном венецијанском попису владара, 1313. се помиње „Михаило деспот Бугарске, господар Видина и зет краља Уроша". После смрти цара Теодора Светослава, за новог бугарског цара 1323. изабран је Михаило Шишман. Он је већ 1324. отпустио супругу А. са децом, да би се оженио Теодором, удовицом Светослава и сестром византијског цара Андроника III. Таj поступак бугарског цара изазвао је негодовање на српском двору, па су српски и византијски аутори сматрали да је то један од узрока који је довео до битке код Велбужда (1330), у којој је погинуо Михаило Шишман. Стефан Дечански је после добијене битке поставио за бугарског цара свог сестрића Јована Стефана, а сестри А. вратио достојанство царице мајке. Међутим, они се нису дуго одржали на својим положајима. У Бугарској је дошло до преврата у јесен 1331. када је на престо доведен Јован Александар. У то време извршен је преврат и у Србији, где је Стефан Душан крунисан за краља. Између српског и бугарског двора успостављени су пријатељски односи, па се краљ Душан оженио Јеленом, сестром бугарског цара Јована Александра (1332). Настале промене нису ишле у прилог царици А. која се са децом најпре склонила у Србију, а касније се настанила у Дубровнику. Ту се помиње између 1337. и 1346. Уживала је одговарајуће почасти: градска влада је плаћала закуп за кућу у којој је боравила са синовима, имала је своје људе и пратњу. Одржавала је везе са Анжујцима у Јужној Италији, који су је називали рођаком.

ИЗВОРИ: Архиепископ Данило, Животи краљева и архиепископа српских, Бг 1935; Византијски извори за историју народа Југославије, VI, Бг 1986.

Г. Томовић