АМПЕЛОГРАФИЈА

АМПЕЛОГРАФИЈА (грч. mpelo": лоза, grfein: писати), део виноградарске науке који се бави проучавањем врста и сорти винове лозе. Врши морфолошки опис врста и сорти, те утврђује њихове агробиолошке и привредно-технолошке карактеристике у различитим агроеколошким условима. Термин а. први је 1806. употребио С. Р. Клементе који је разрадио методологију описа сорти винове лозе. Савремени ампелографски опис врста и сорти мора да обухвати: назив сорте, синониме, порекло и распрострањеност, ботанички опис (врх младог ластара, млади и развијен лист, рашљика, заперак, цваст, цвет, грозд, бобица, семенка, зрео ластар, карактеристике стабла, кореновог система), агробиолошке карактеристике (потенцијална родност, отпорност на болести и штеточине, отпорност на стрес -- сушу, мраз, град и др., адаптивност на климатске и земљишне услове), привредно-технолошке карактеристике (принос, квалитет грожђа и производа од грожђа), варијације и клонове, рејонизацију (просторни распоред) и литературу (расположиву за врсту, сорту). До данас је идентификовано, описано и окарактери-сано око 600 врста из рода Vitis и око 11.000 сорти (Vitis vinifera L.).

Ампелографска проучавања у Србији интензивније су започета након II светског рата, а нарочито по оснивању Југословенске ампелографске комисије. До данас је у овој области објављен значајан број дела у којима је представљен аутохтони и интродуковани сортимент, као и нове домаће сорте винове лозе. Нарочито велик допринос српској а. дао је Лазар Аврамов, један од учесника у креирању нових ампелографских метода које се данас примењују у свим виноградарским земљама света. Значајне радове објавили су и Д. Зиројевић, П. Циндрић, Н. Кораћ и Д. Жунић.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Зиројевић, Познавање сората винове лозе, I, Бг 1974, II, Ниш 1979; Д. Бурић, Савремено виноградарство, Бг 1995; Л. Аврамов, Винске и стоне сорте винове лозе, Бг 1996; П. Циндрић, Н. Кораћ, В. Ковач, Сорте винове лозе, Н. Сад 2000; Л. Аврамов, Д. Жунић, Посебно виноградарство, Земун--Бг 2001.

Д. Жунић