АМИЈАН МАРЦЕЛИН

АМИЈАН МАРЦЕЛИН (Аmmianus Marcellinus), историчар (Антиохија, Сирија, око 330 – ?, крај IV в.). Један од последњих значајних историчара Римске империје. Грк по рођењу, ступио је рано у војну службу и био припадник царске гарде (protectores domestici). Касније прешао у Рим где је, у зрелим годинама, написао историју царства од ступања на власт императора Нерве (96–98), до смрти императора Валенса (364–378). Историја се састојала од 31 књиге (Rerum Gestarum Libri XXXI), али их је сачувано само 18 (период царства 353–378). Посебну пажњу посветио је историји источних провинција империје, због чега је боравио у Египту, Грчкој, Тракији и Малој Азији. Посебно су вредни његови екскурси, тј. кратка поглавља уметнута у основни текст, који се баве географским и етнографским описима, уз приказе социјалних и политичких прилика у земљама о којима се говори. Екскурс о централном Балкану под насловом „Опис народа и шест провинција Тракије и славних градова сваке од њих" (књ. XXVII, 4) односи се и на Скордиске, келтску популацију која запоседа Средње Подунавље и Поморавље од краја IV в. п.н.е. до средине I в. н.е., које, слично неким другим изворима тог времена, сврстава у Трачане. Иако је дуго био професионални војник, дао је изванредан приказ социјалних и економских прилика Царства, те је његово дело истакнуто по обавештености и јасном излагању историјских чињеница, али и по неугодном стилу који је понекад неодмерен и груб.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Тодоровић, „Scordisci", Монографије, Н. Сад – Бг 1974; F. Papazoglu, The Central Balkan Tribes in pre-Roman Times, Tribali, Autariatae, Dardanians, Scordisci and Moesians, Amsterdam 1978; М. Душанић, Географско-етнографски екскурси у делу Амијана Марцелина, Н. Сад – Бг 1986.

Б. Јовановић