АМФИЛОХИЈЕ (Радовић)

АМФИЛОХИЈЕ (Радовић), митрополит црногорско-приморски (Баре Радовића, Доња Морача, 7. I 1938). Завршио Богословски факултет у Београду и постдипломске студије са докторатом у Атини. Професор Института св. Сергија у Паризу, БФ-а у Београду и Србињу/Фочи. Замонашио се 1968. у Грчкој и том приликом му је световно име Ристо промењено у А. За епископа банатског посвећен 1985, а за митрополита црногорско-приморског 1991. Један од водећих српских богослова и плодан писац, јасне визије у филозофији, исправне ортодоксије у богословљу. У социјалистичкој Југославији на трибинама, промоцијама и предавањима представио је српској омладини посебан поглед на свет, другачији од тада владајућег марксистичко-материјалистичког, упознао их са црквеним погледом на догађаје и упутио на националне и духовне корене. У Црној Гори водио борбу са тзв. „Црногорском православном црквом", расколничком установом црногорске владе. Основао Светигору, издавачку установу Црногорско-приморске митрополије. Као професор катихетике, указао је на мањкавост савремене педагошке мисли код Срба која мало пажње посвећује главним покретачким снагама и темељима на којима су вековима грађени васпитни идеали српског народа, као и методима којима су они остваривани. Критиковао је недостатке савремене педагошке праксе из које је потиснуто васпитно и образовно искуство православне цркве. Своје богословље темељи на тајни оваплоћења Сина Божијег Господа Христа, на икономији спасења људског рода, а осуђује приземни милитантни материјализам и марксизам на којима почива политичка идеологија државе створене после II светског рата. Преводи са српског на грчки (Николаја Жичког и Јустина Ћелијског) и са грчког на српски (Премудрости Соломонове, Катихезе Кирила Јерусалимског и Јована Зизиуласа). Осим богословља бави се поезијом, есејистиком и беседништвом. Објавио преко две стотине библиографских одредница на српском, грчком, италијанском и француском језику. Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења књижевника Црне Горе. Због личног угледа у земљи и православном свету, Свети Архијерејски Сабор Српске православне цркве одликовао га је достојанством архиепископа. Као најстарији члан СА Синода, замењивао је оболелог патријарха Павла од 2007. до његовог упокојења 15. XI 2009.

ДЕЛА: на грчком језику: Тајна Свете Тројице по учењу светог Григорија Паламе, Атина 1973; Смисао Литургије, Атина 1974; Филокалијски покрет у XVIII и почетком XIX века, Атина 1982; на српском језику: Духовни смисао храма Светог Саве на Врачару, Вш 1989; Враћање душе у чистоту, Пг 1992; Основи православног васпитања, Врњачка Бања 1993; Светосавско просветно предање и просвећеност Доситеја Обрадовића, Врњачка Бања 1994; Историјски пресјек тумачења Старог завјета, Никшић 1996.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Вукић, „Хиротонисан епископ банатски Амфилохије", Гласник СПЦ, 1985, 8; Д. Кашић, „Устоличен епископ банатски Амфилохије", Православље, 1985, 6–8.

Р. Милошевић