Прескочи до главног садржаја

АМЕРИКАНСКИ СРБОБРАН

АМЕРИКАНСКИ СРБОБРАН, најстарији српски лист у иностранству који, без прекида, излази од 1906. у Питсбургу (Пенсилванија, САД). Први српски листови настали су у Сан Франциску 1893. Један од њих, Слобода, излазио је до 1906. и током скоро једне деценије био једини српски лист у Америци. У њима су сарађивали скоро сви истакнути Срби у Америци и многи угледни Срби из Србије и дијаспоре. Одлука о покретању листа донета је 1905. на иницијативу оснивача Српског православног савеза „Србобран", а ради јачања и ширења ове организације. Први број А. с. изашао је 18. I 1906. До 1916. излазио је као недељник, а од тада као дневни лист. Његови први уредници били су: Митар Шабан, Чедо Павић, Миливоје Бузанчић, Перо Будисављевић, Милош Мрвош, Будимир Граховац, а касније Војислав Гаћиновић, Бранко Гајичић и најдуже Божидар Раде Стојановић, познатији као Боб Стоун. Лист данас воде Ђорђе Мартић и Александар Петров са супругом Кринком. Када је 1929. „Србобран", услед уједињења с другим потпорним савезима, променио назив и постао Српски народни савез, лист је наставио да излази као његово званично гласило. Забележио је најзначајније догађаје у историји српског исељеништа у Америци: активности културних организација, деловање потпорних савеза, покретање издавачке делатности, изградњу цркава и успостављање епархија, развијање веза с матицом, политичке борбе за српске интересе за време ратова на Балкану. Лист је драгоцени извор за проучавање специфичних исељеничких питања: настајање српско-америчког идентитета, интегрисање различитих имиграционих слојева, видове асимилације, двојезичност и друга питања. Поводом стогодишњице листа уредник српске секције Александар Петров приредио је ванредни јубиларни број на српском језику, на 12 страна, који је београдска Политика објавила 18. I 2006. као свој специјални додатак. Излази и данас на енглеском и српском језику.

001_Amerikanski-srbobran_zaglavlje.jpg

ЛИТЕРАТУРА: К. Видаковић-Петров, Срби у Америци и њихова периодика, Бг 2007.

Владимир Гречић