АМЕЛИЦА, Тривко Триво

АМЕЛИЦА, Тривко Триво, устанички четовођа (Горњи Унац, око 1836 -- Војевац код Крупе, јул 1906). Пре избијања Босанског устанка 1875--1878. службовао као турски заптија. На почетку устанка оформио чету у околини Босанске Крупе, а после устаничког пораза код села Суваје, у крупском крају, повукао се са четом у Црне Потоке. Са другим устаничким вођама учествовао у биткама код Санице, Кулен Вакуфа, Камен-града, Грахова, Рисовца, Босанског Петровца и Оџака код Гламоча. Приликом неуспелог напада на Кључ 1876, А. је потиснут према Гламочу. После склапања примирја између Србије, Црне Горе и Турске 1876, тадашњи устанички командант Деспотовић прекинуо је четовање. Тада се А. око разних питања сукобио са Деспотовићем и напустио логор са четом која је убрзо разоружана. Након пораза устаника у Црним Потоцима августа 1877, А. се најпре повукао у Брезовачу, затим у Ћорковачу. Одатле је војевао према Новом и Ораховцу. После образовања Привремене устаничке владе, аустроугарске власти почеле су да прогоне вође устанка. Појачан је надзор и над Амеличином четом у северној Босни. На повратку из Београда 1877. ухапшен је у Сиску и интерниран у унутрашњост. Побегао је с Раба и вратио се у Босну. Показао се као храбар и искусан вођа, али без способности командовања већим војним формацијама. Био је једна од најпопуларнијих личности Босанског устанка 1875--1878, након чега се није предао аустроугарској војсци. У Русији је провео зиму 1878/79. Одбио је аустроугарску пензију, са образложењем да се заклео српском кнезу, па не може другоме. До смрти је живео у Војевцу, ни од кога не тражећи помоћ.

ЛИТЕРАТУРА: М. Карановић, „Босанска крајина", ГЈПД, 1934, XIV; М. Екмечић, Устанак у Босни 1875--1878, Бг 1996.

Ђ. Микић