АМБРОЗИЋ, Катарина

АМБРОЗИЋ, Катарина, историчар уметности, ликовни критичар, универзитетски професор (Мостар, 27. III 1925 – Београд, 7. IX 2003). Након завршених студија на Филозофском факултету у Београду (1948) бавила се истраживачким радом, организовањем изложби у земљи и иностранству, писањем ликовно-критичких и монографских текстова, преводилачким и педагошким радом. Као кустос београдског Народног музеја (1952–1985) реализовала је изложбе домаћих и страних аутора. У Љубљани је 1956. одбранила прву докторску тезу из модерне уметности у Југославији студијом о Надежди Петровић, чијом се личношћу бавила читавог живота, као и опусима Милана Коњовића (као један од оснивача и сарадника његове галерије у Сомбору), Ристе Стијовића, Антона Ажбеа и Андреа Лота. Њена монографија Надежда Петровић: 1873–1915. (Бг 1978) пример је поузданог историографског и монографског изучавања српске модерне уметности. Као уметнички критичар упоредо се бавила српским, југословенским и страним ауторима, изложбама и ликовним феноменима. Предавачку каријеру започела је на Факултету примењених уметности у Београду (1968–1980), а наставила на Академији уметности у Новом Саду (1981–1992). Била је председник Југословенске секције Међународног удружења ликовних критичара (AICA). По њеној жељи установљена је стипендија за постдипломско усавршавање у Француској најбољег дипломца на Одељењу за историју уметности ФФ-а у Београду. Међу многим одликовањима која је добила издвајају се француско „Ordre des Arts et des Lettres" (1984) и шпанско „Isabel la Catolica – Oficial" (1986).

ДЕЛА: Павиљон Србије на међународној изложби у Риму 1911. године, Бг 1962; Милан Коњовић, Сомбор 1965; Микеланђелов Страшни суд, Бг 1976; Ана Бешлић, Суб. 1983.

ЛИТЕРАТУРА: И. Симеоновић-Ћелић (ур.), Катарина Амброзић, Тајанства уметности, Бг 2005; Ј. Јованов (ур.), Катарина Амброзић, Ристо Стијовић, Бг 2006; О. Красић-Марјановић, Катарина Амброзић: библиографија, Бг 2006.

Ј.асна Јованов