АЛТЕРНАТИВНА ПОЗОРИШТА

АЛТЕРНАТИВНА ПОЗОРИШТА, позоришне трупе које истражују нову позоришну естетику. Средином 50-их година XX в. глумци, незадовољни радом репертоарских позоришта, формирали су самосталне групе без сталног простора, уметничког и техничког ансамбла, без материјалне основе за рад и секторске поделе рада. „Атеље 212", основан 1956, први је алтернативни театарски модел у Србији. Драмска дружина „А" настала је 1961. иницијативом Р. Марковића, О. Марковић, М. Томића, В. Мирића и др. Циљ трупе био је трагање за ангажованим домаћим драмским текстом. Театар националне драме (1961), Клуб за синтезу уметности „Овако" (1963) и Позоришно игралиште Универзитета (1966) водио је сликар и графичар Р. Стевић Рас. У њима су наступали Е. Рас, П. Краљ, Д. Голумбовски, С. Ђурић, И. Бекјарев, М. Андрић и др. Током 1968. основане су Београдске позоришне игре у дворишту Капетан Мишиног здања. Продукцију Дома омладине обележиле су Кабаре „Степенице" 1966. Поноћно позориште Београда основали су 1970. П. Славенски, Б. Радак, П. Ивановић и продуцент Д. Ђоковић, а позориште „Беседе" 1975. глумац Љ. Тадић, продуцент З. Поповић, књижевник С. Лукић, с глумицом С. Никшић и редитељком В. Огњеновић. Иницијативом редитеља П. Зеца дипломирани студенти ФДУ основали су 1976. позориште „Двориште" које је деловало до 1992. При Удружењу филмских глумаца Србије 1977. деловала је дружина „Тврдица" у којој је игран Кир Јања Ј. С. Поповића са Р. Марковићем у насловној улози (редитељ Д. Мијач). Радна заједница „Под разно" деловала је 1977–1981, а оснивачи су били В. Јевтовић, П. Ејдус, Н. Јефтић, С. Божиновић, Ј. Татић и др. У Дому културе „Студентски град" од 1977. ради „Отворено позориште". У Новом Саду при Академији уметности 1978. формирано је позориште „Промена". Радна заједница „Нова осећајност" деловала је 1980–1985. у простору бивше Пиваре, у Скадарској улици, а вођа трупе био је Б. Павићевић. На Новом Београду 1981. основана је сцена „Сунце", по идеји редитеља Д. Михаиловића. При Удружењу филмских глумаца Србије ради група „Маарш". „Звездара театар" се отвара 1984. представом Мрешћење шарана А. Поповића у режији Д. Мијача. Крај 70-их и почетак 80-их година XX в. обележило је КПГТ („Казалиште, позориште, гледалишче, театар") редитеља Љ. Ристића деловањем у јединственом југословенском позоришном простору. Позориште „Магаза" Љ. Тадића и његове супруге С. Никшић ради 1984. Иницијативом редитељки Д. Милошевић и Ј. Анђелић од 1991. ради „Дах театар". Крајем 90-их покренута је „Модерна гаража" Б. Петковића и „Театар на Сави" Д. Томића. У Београду делују театри покрета и невербалног израза „Истер театар" и „Мимарт", као и драмски „Култ театар", „Торпедо", „Плаво позориште", „Кугуар", „Склониште" и др. Приватно позориште „Славија", под чијим окриљем траје и међународни позоришни фестивал, основано је 1998. Интернационални фестивал алтернативног театра ИНФАНТ, настао 1995. у Новом Саду, има за циљ стимулисање истраживачког и креативног рада младих позоришних стваралаца у земљи и свету.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Клаић, О. Милићевић (прир.), Алтернативно позориште у Југославији (искуства самосталних позоришних група), Н. Сад 1982; М. Драгићевић-Шешић, Уметност и алтернатива, Бг 1992; Д. Чолић-Биљановски, Позоришни живот на сцени Дома омладине Београда 1964–1994, Бг 1995; С. Грабовац, ИНФАНТ Прототип, Н. Сад 2007.

Драгана Чолић-Биљановски