АЛПИНИЗАМ
АЛПИНИЗАМ, спортска грана савладавања стрмих, тешко доступних стена и планинских врхова, уз коришћење специјализоване технике и опреме. Први пропагатор планинарења и алпинизма код Срба био је књижевник и путописац Љубомир Ненадовић, а његови записи о лепотама Алпа, сачињени за време боравка у Швајцарској, имали су великог одјека. Од средине XIX в. ову мисију наставили су познати српски интелектуалци и трибуни: Јосиф Панчић, Владан Ђорђевић, Јован Жујовић, Радивој Симоновић, Васа Стајић и др. Међу прве истакнуте српске алпинисте убрајају се Радослав Радошевић, који је 1903. извео успоне у подручју Монблана, а 1910/11. и у Доломитима, и Тодор Цвејић који се 1924. попео на Монблан, на висину од 4.807 м. До почетка II светског рата истицали су се још и Станко Алексић, освајач више стена на словеначким Алпима и аутор филмова, чланака и фотографија о а., Рашко Димитријевић, аутор више текстова о а., и Коста Коломан Трчка који се 4. III 1939, први међу Србима, попео на планине више од 6.000 м надморске висине, освојивши Килиманџаро, највиши врх на афричком континенту. У међународној експедицији која је 1944. освојила јужноамерички врх Аконкагвa (6.958 м) учествовао је и Тибор Секељ, први алпиниста пореклом из Србије који се приближио висини од 7.000 м. Организовани рад на пољу а. у Србији започет је тек 1950. када су у Београду основани Алпинистичка секција при Планинарском друштву „Београд" и Алпинистички одсек при Планинарском савезу Србије. Од тада је одржано више течајева, на којима су се оспособљавали инструктори а. После 1950, а нарочито на крају XX и почетку XXI в., алпинисти из Србије извели су више десетина успона и поболи српску заставу на тешко доступне стене Кавказа, Аконкагве, Сијера Мадре, Урала, Кордиљера, Анда, Памира, Атласа и Монт Кеније, те освојили неколико најтежих врхова Хималаја. Прву српску заставу на Монт Евересту поставио је 26. V 2000. Драган Јаћимовић из Београда. Другу је на „кров света" 29. V 2005. изнео Исо Планић из Суботице, а трећу 20. V 2007. Драгана Рајбловић из Београда, прва Српкиња која се уписала у светску листу освајача Монт Евереста. Учесници ризичних и захтевних експедиција били су, између осталих: Миливој Ердељан из Новог Сада, Андор Куховић, Бите Хоселино и Исо Планић из Суботице, Горан Ферлан из Руме, Душан Момић из Буковца крај Новог Сада, Басар Чаровац из Новог Пазара, Драган Петрић и Илија Андрејић из Пријепоља, Милош Ивачковић и Марко Николић из Београда, Симо Драгићевић и Петар Пећанац из Бањалуке и Миодраг Јововић из Врбаса. Развојем а. у Србији у другој половини XX в. највише и најуспешније су се бавили Раде Кушић, Никола – Коча Јончић из Београда и Радивој Ковачевић из Новог Сада, који су и сами учествовали у више успешних алпинистичких похода.
ЛИТЕРАТУРА: 75 година организованог планинарства у Војводини, Н. Сад 2000.
Лазар Попара; Михајло Тубић
*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)