Прескочи до главног садржаја

АЛМАЖАНОВИЋ, Раденко

АЛМАЖАНОВИЋ, Раденко, глумац (Лесковица, Румунија, 7. II 1891 − Смедерево, 5. VI 1941). Као глумац дебитовао фебруара 1912. у Српском народном позоришту, на гостовању у Сомбору. С прекидом за време I светског рата, који je провeo у заробљеништву, у СНП-у остао до 1923. Потом је прешао у Скопље (1923−1930), па у Бањалуку (1930−1933), да би се 1933. вратио у СНП. У Секцији за Дунавску бановину Народног позоришта у Београду био је 1934/35, затим на Цетињу (1935/36), у Сарајеву (1936/37) и коначно у Народном позоришту Дунавске бановине (секција) до смрти. Двадесетпетогодишњицу уметничког рада прославио је у Крагујевцу 1938. улогом Онуфрија у Данима нашег живота Л. Андрејева. Важио за реалистичног глумца сугестивне топлине, одмереног у игри с дубљом психолошком студијом ликова. Био је музикалан, пријатног, лепо интонираног гласа. С подједнаким успехом, као љубимац публике играо комедије, драме и оперете. Важније улоге: Енгстранд (Х. Ибзен, Авети), Фабрици (М. Крлежа, Господа Глембајеви), Љапкин Тјапкин (Н. В. Гогољ, Ревизор), Директор Миш (М. Пањол, Топаз), Академик (Е. Пајерон, Каботени), Хицелман (Блументал-Каделбург, Код белог коња), Цибула (Л. Фодор, Матура), Јунек (В. Вернер, Људи на санти леда), Кир Јања (Ј. Ст. Поповић, Тврдица), Каплар Милоје (у истоименом делу Б. Нушића), Хаџи Тома (Б. Станковић, Коштана), Пера писар (Б. Нушић, Госпођа министарка).

ИЗВОР: С. Душановић, Ликови СНП-а, рукопис, Позоришни музеј Војводине.

ЛИТЕРАТУРА: Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта, Бг 1979.

З.оран Т. Јовановић