Прескочи до главног садржаја

АЛКАЛАЈ, Арон

АЛКАЛАЈ, Арон, банкар, публициста (Београд, 8. III 1880 Београд, 4. XII 1973). Завршио Државну трговачку академију 1898. у Београду. По завршетку школовања запослио се као чиновник у Управи фондова доцније Државној хипотекарној банци, где је радио до 1914, када је интерниран у Мађарску. После I светског рата наставља да ради у Државној хипотекарној банци. За главног секретара банке изабран 1918. и на том месту остао све до пензионисања 1939. Под његовим руководством закључен први и једини зајам Државне хипотекарне банке у САД у висини од 12 милиона долара. Учествовао у доношењу новог закона о Државној хипотекарној банци. Цењен као успешни реформатор банкарства и врстан економски стручњак, био је члан Управног одбора и у неколико других југословенских банака. Истицао се као јеврејски јавни радник и члан управе Јеврејске општине. На његову иницијативу основана је Јеврејска читаоница (19291941). А. је био њен једини председник. Јеврејска читаоница је окупљала низ предавача из редова најугледнијих југословенских личности: научника, филозофа, уметника, писаца и новинара. А. је био полиглота, а своја предавања, есеје и чланке из економике, финансија, филозофије, религије, историје јеврејског народа објављивао је у многим часописима и листовима: Нови живот, Економист, Мисао, Правда, Јеврејски глас, Весник Јеврејске сефардске вероисповедне општине, Јеврејски алманах. Био је члан масонске ложе „Србија". Други светски рат провео је у заробљеништву у Немачкој, а после рата посветио се писању чланака, есеја и књига из јеврејске историје, традиције и савременог живота.

ДЕЛА: Мојсије у историји и у легенди, Бг 1932; Др Соломон Алкалај, Сар.Бг 1933; Мојсије, Бг 1938; Француска револуција и Јевреји, Бг 1939; Дванаест година јеврејске читаонице, Бг 1956; Пут у Израел, НишБг 1961; Живот и обичаји у некадашњој јеврејској махали, Бг 1962.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Тајтацак, Београдски-српски Јевреји и њихова занимања до II светског рата, Бг 1971; М. Б. Милошевић, Јевреји за слободу Србије 19121918, Бг 1995; Н. Поповић, Јевреји у Србији 19181941, Бг 1997.

Ведрана Марлог