АЉАНЧИЋ, Слободан

АЉАНЧИЋ, Слободан, математичар, универзитетски професор (Београд, 12. III 1922 – Београд, 19. III 1993). На Грађевински одсек Техничког факултета у Београду уписао се 1940. По завршетку рата 1945. прешао на Групу за теоријску математику Филозофског факултета и дипломирао 1947. Докторску дисертацију „О асимптотском развијању А-збирљивих линеарних функционела" (ЗРМИ САН 3, 1953) одбранио у САНУ 1953. Своју наставну делатност започео је као професор-приправник у Грађевинској средњетехничкој школи и хонорарни асистент на Природно-математичком факултету у Београду, на који је прешао 1951. Редован професор је од 1968. Школску 1957/58. провео је у Паризу на Институту „Анри Поенкаре". Држао је велик број основних курсева: Теорију комплексних функција, Анализу 1 и 3, Топологију, Теорију реалних функција, а на последипломским студијама: Теорију апроксимација, Теорију мере и интеграције, Функционалну анализу, Специјалне функције. Учествовао у последипломској настави на универзитетима у Новом Саду, Нишу, Приштини, Економском факултету у Београду, на Економском институту и у Савезном заводу за статистику. Његова предавања и математичка излагања, одликована посебном јасноћом, прегледношћу, елеганцијом и прикладношћу, пратили су уџбеници и скрипта од којих је најутицајнији Увод у реалну и функционалну анализу (Бг 1968). Кроз предавања, семинаре и наставне активности увео је у математичку средину Србије Лебегов интеграл и функционалну анализу. Целина његовог научног опуса истиче се оригиналношћу, садржајношћу, ширином и разноврсношћу обухваћених подручја математичке анализе, али и повољним одјецима и утицајима његових резултата. Његови први радови посвећени су асимптотским редовима где поред класичних метода користи неке појмове и резултате функционалне анализе. Током боравка у Паризу занимао се за теорију апроксимације (класе сатурације поступака збирљивости, ставови еквиваленције, редови апроксимације код сатурација). У монографском раду О неким новијим резултатима из тригонометријске апроксимације (Бг 1960) дат је исцрпан и прегледан приказ истраживања у тој теорији. У области правилно променљивих функција истиче се рад (са Ј. Караматом) о Фруланијевом интегралу (1956), где је настављен асимптотски развој из дефиниције споро променљиве функције. Дао је прегледне и систематичне теорије О-правилне променљивости и са Р. Бојанићем и М. Томићем теорије и примене споро променљивих функција с остатком (N. H. Bingham, C. M. Goldie, J. L. Teugels, Regular Variation, Cambridge 1987, Encyclopedia of Mathematics and its Applications, 27). Испитивао je везе између особина коефицијената и збирова косинусних и синусних тригонометријских редова, као и трансформације Фуријеовог реда добијене множењем његовог општег члана општим чланом неког низа па сабирањем тих производа. У области збирљивости доказује асимптотске ставове Абеловог, Тауберовог и нарочито Мерсеровог типа за интеграле и матричне трансформације. Писао је чланке намењене продубљивању и усавршавању наставе математике у средњој школи, а са М. Томићем писао о Ј. Карамати и Р. Кашанину. Сарадник Математичког института САН постао је 1950. Од 1984. био је главни уредник часописа Publications d'Institut mathématiques. За дописног члана САНУ изабран је 1961, а за редовног 1968. Добитник је Седмојулске награде (1983).

ДЕЛА: и Р. Бојанић, М. Томић, „Sur la valeur asymptotique d'une classe des intégrales définies", Publ. Inst. Math. (Beograd), 1954, 7; и Ј. Карамата „Правилно променљиве функције и Frullani-ev интеграл", ЗРМИ САН, 1956, 5; „On the Integral Moduli of Continuity in L p (1p∞) of Fourier Series with Monotone Coefficients", PAMS, 1966, 17; и Р. Бојанић, М. Томић, Slowly Varying Functions with Remainder Term and their Applications in Analysis, Бг 1974; и С. Аранђеловић, „O-regularly Varying Functions", Publ. Inst. Math. (Beograd), 1977, 22, 36.

ЛИТЕРАТУРА: Живот и дело српских научника, X, Бг 2005.

Д. Аранђеловић