АЛФОНС V АРАГОНСКИ

АЛФОНС V АРАГОНСКИ, краљ (?, 1416 − Напуљ, 1458). Био је владар Арагоније, Каталоније, Валенсије, Балеара, Сардиније, Сицилије, а 1442. освојио Јужну Италију и узео Напуљ за своју престоницу. Освајање дела Италије сматрао је само једном етапом у даљем ширењу према Истоку. Желео је цариградску царску и угарску краљевску круну. Најављивао је рат против Турака, који је намеравао да започне у Албанији. Због тога је водио врло активну балканску политику: његови вазали били су босански војвода Стефан Вукчић Косача, арбанашки господар Скендербег и морејски деспот Димитрије Палеолог. Занимао се и за Србију. Најкасније 1447. деспот Ђурађ Бранковић упутио му је посланика. Размена је настављена, па су Алфонсови посланици долазили у Србију. После турског заузимања Цариграда у мају 1453, деспот Ђурађ је организовао велику дипломатску акцију у Италији за покретање крсташког рата. Његовог посланика, дубровачког властелина Јунија Градића, у јесен исте године примио је у Напуљу краљ А., а потом и папа Никола V. У току 1455. А. је тражио од деспота Ђурђа да му пошаље вичне мајсторе рударе пошто су у његовој земљи нађене златне и сребрне жице. Како помоћ из Италије није стизала, деспот Ђурађ му је поново послао Јунија Градића. У лето 1456. у Напуљу је лепо примљен, али је добио само обећања.

ЛИТЕРАТУРА: F. Cerone, „La politica orientale di Alfonso D'Aragona", Archivio Storico per le province Napoletane, 1902, 27; 1903, 28; М. Спремић, „Деспот Ђурађ Бранковић и краљ Алфонс Арагонски", ЗФФ, Бг, 1985, 15-1.

М. Спремић