АЛЕКСИНАЧКИ, Минта

АЛЕКСИНАЧКИ, Минта, композитор (Алексинац, 24. VI 1947). Дипломирао на Музичкој академији у Београду, у класи А. Обрадовића (1975). Посвећен вокалном стваралаштву које се наслања на традицију солистичког и хорског певања у српској народној и уметничкој музици, развио је певачки захвалан хорски слог, најчешће заснован на ефектно, често и духовито стилизованим архаичним елементима народног идиома: Бајалице (1973), Казиваљке (1974), Сватовске (1981), Морава (1989) за мешовити хор, Песме мога оца (1977) за мушки и Био једном један вук (1978) за женски хор. Вођен непосредним порукама православних духовних напева, пише Отче наш (1973), Св. мученик Георгије (1973), Спасовдан (1974), Псалам (1984), Псалам 139. (2002) за мешовити хор. Његова вокална лирика једноставне мелодијске фактуре понекад је праћена занимљивим инструменталним комбинацијама као што су: Уби ме прејака реч за мецосопран и две групе удараљки (1977), Проклетство дијака за сопран, рецитатора, флауту и виолончело (1977), Заробљена тамничарка (2002) и Невидне мреже за сопран и клавир (2005). Међу инструменталним делима истичу се варијације Зар ја немам русе косе за флауту, кларинет и фагот (1973), гудачки квартет Школски (1974), Александрида -- симфонијска посвета (1975) за коју је добио Награду „Стеван Христић" и награду на конкурсу БЕМУС-а 1976, Реми за алт саксофон и клавир (1984), Контра за контрабас и бубњеве (1988). Свој изразити афинитет за кратке форме и сажете вокалне циклусе напушта у случају пасије Погибељ српског народа за солисте, рецитаторе, нарикаче, два дечја хора, мешовити хор, симфонијски и лимени дувачки оркестар, писане за Велики школски час у Крагујевцу 1988. Дела су му извођена на фестивалима у некадашњој Југославији и у иностранству (Швајцарска, Немачка, Француска, Грчка, Канада и Русија).

А. Котевска