АЛЕКСИЈЕВИЋ, Спиридон

АЛЕКСИЈЕВИЋ, Спиридон, протосинђел, писац, сликар (Житомислић, 14. XII 1769 --– Задар-Смоковић, 11. IV 1841). Потиче из породице Милорадовић. Учио у манастирима Житомислић и Пива, а у Завали рукоположен за ђакона (1785). Од 1787. углавном живео у Далмацији као ђакон и учитељ. Током боравка на Крфу (1789) учио византијско сликарство и по повратку исликао много појединачних икона и иконостаса. За свештеника рукоположен у Дрнишу 1808. Као парох задарски администрирао је далматинском епархијом (1823−1829) по бекству епископа Венедикта (Краљевића) у Италију. Предавао веронауку у задарској гимназији (1835−1838). Замонашио се 1835, постао синђел, те од 1840. економ Дијецезе. С руског превео Мали катихизис (Венеција 1811) и Гедеонове проповеди (око 1825, у рукопису), а с италијанског Руководство человеческогъ живота славногъ автора лордъ Кестерфіелдъ (Будим 1830). Уз превод је штампао и неколико својих дијалога, две беседе и хронолошки преглед значајних догађаја. Прозним и биографским прилозима сарађивао у Српско-далматинском магазину (1839−1840). Оставио у рукопису Споменак Милорадов, где је у епистоларном облику описао црквене догађаје и властити живот од 1778. до краја 30-их година XIX в., дајући тиме значајну грађу за историју српског народа у Далмацији тога времена (Гласник Православне далматинске цркве, 1904−1906). Део његове рукописне заоставштине чува се у задарској Научној библиотеци и Хисторијском архиву у Задру.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Петрановић, „С. А. Милорадовић", СДМ, 1846, 11; Љ. Влачић, „Викарство синђела Спиридона Алексијевића-Милорадовића", ХД, 1941; К. Милутиновић, „Вук Караџић и далматинско владичаство у Задру", РИЈАЗУЗ, 1965, 11/12; М. Радека, „Прилози о споменицима културе код Срба у сјеверној Далмацији", Алманах Срби и православље у Далмацији и Дубровнику, Зг 1971; Г. Максимовић, Српске књижевне теме, Бг --– Б. Лука 2002.

Д. Иванић. Р. Милошевић