АЛЕКСИЈЕ I КОМНИН

АЛЕКСИЈЕ I КОМНИН, византијски цар (?, 1056/1057 – ?, 18. VIII 1118), владао 1081−1118. Оснивач династије Комнина. Трећи син Јована Комнина и Ане Даласине, братанац цара Исака I Комнина (1057−1059). Уз помоћ старијег брата Исака ступио на византијски престо у априлу 1081, споразумевши се са претходном династијом Дука чијом се представницом Ирином оженио. Круну је примио у тренутку врло тешком за Царство јер су га угрожавали Селџуци у Малој Азији, Печенези на дунавској граници, док су Нормани претили са Запада. У периоду 1081–1093. отклонио је највеће претње, у чему су му помогли Млечани и Кумани. Успео је да уреди односе и са учесницима Првог крсташког рата. Подржавао провинцијске градове и уредио њихову трговину, средио државну администрацију, доста учинио за оздрављење византијског монетарног система, помагао цркву и извршио реформу у систему дворских достојанстава. Цео управни и бирократски апарат Византије ставио је, међутим, у руке ограниченог круга аристократа родбински повезаних са царем, што представља зачетак доцнијег „клана" Комнина. У три маха је ратовао против српског великог жупана Вукана. Најпре 1091. ради учвршћивања границе према Србији, потом 1093. после Вукановог продора на Косово и спаљивања Липљана, када је приморао великог жупана да се повуче и обавеже на обустављање даљих напада. Пошто се Вукан није држао договора, А. К. је 1094. поново дошао у Липљан и после преговора – узевши као таоце двојицу његових синоваца, Уроша и Стефана Вукана – приморао непокорног српског владара на мир. Наследио га је син Јован II Комнин (1118−1143).

ИЗВОР: Византијски извори за историју народа Југославије, III, Бг 1966.

ЛИТЕРАТУРА: F. Chalandon, Essai sur le règne d'Alexios Ier Comnène (1081–1118) / Les Comnène I /, Paris 1900; Г. Острогорски, Историја Византије, Бг 1959; Историја српског народа, I, Бг 1981; M. Angold, The Byzantine Empire, 1025–1204. A Political History, London – New York 1984; M. Mullet, D. Smythe (ур.), Alexios I Komnenos, Belfast 1996; В. Станковић, Комнини у Цариграду (1057–1185). Еволуција једне владарске породице, Бг 2006.

Радивој Радић