Алексић, Живојин

Алексић, Живојин, агроном, научни саветник (Брајковац, 3. IV 1924 − Смедеревска Паланка, 19. II 2002). Пољопривредни факултет завршио у Земуну (1951), где је и докторирао (1965). У Земаљском институту за пољопривреду у Крагујевцу специјализовао се за област болести и штеточине повртарских култура. Радио у Заводу за пољопривредна испитивања у Крушевцу, затим у Институту у Крагујевцу, а од 1953. у Подреонској огледној пољопривредној станици у Смедеревској Паланци. У Институту за повртарство у Смедеревској Паланци био асистент (1958), шеф Одсека за заштиту биља (1959) и директор (1967−1974). У Центар за пољопривредна истраживања у Београду прешао 1976. Био је водећи стручњак у области заштите поврћа − проучавао је вирозе, микозе и бактериозе поврћа. Први је у нашој земљи открио присуство патогена вируса обичног и жутог мозаика пасуља, зеленог и жутог венића паприке и проузроковача пламењаче паприке. Највећи број његових истраживања је у области микозних обољења паприке и парадајза, а заједно су чинила основу за развој мера заштите поврћа. Посебно се истичу радови на селекцији поврћа на отпорност, нарочито на отпорност паприке према проузроковачу зеленог увенућа. Створио је многобројне линије паприке носилаца отпорности према овом патогену, које су и уграђене у нове сорте. Изучавао је и стварао линије пасуља отпорне према вирусу обичног мозаика. Значајан је његов допринос развоју комплексне заштите поврћа од болести, штеточина и корова. Један је од оснивача истраживања у области отпорности поврћа према економски значајним болестима.

ДЕЛА: Проучавање вироза пасуља са нарочитим освртом на потребе селекције на отпорност, Бг 1965; и Д. Алексић, Д. Шутић, Болести поврћа и њихово сузбијање, Бг 1980; и Д. Алексић, Производња здравог поврћа у породичном врту, Бг 1995.

ЛИТЕРАТУРА: Ж. Алексић, Д. Алексић и Н. Маринковић, Педесет година Центра за повртарство: 1946--1996, Бг 1996.

М. Мијатовић