АЛЕКСИЋ, Весна

АЛЕКСИЋ, Весна, дечји писац (Обреновац, 11. IV 1958). Дипломирала на Филозофском факултету у Београду. Радила као школски психолог и сарадник у предшколским установама. Пише прозу, есеје, радио-драме и песме. Први роман Карта за летење (Бг 1995), помало меланхолична слика детињства у варошици на обали Саве крајем 60-их, заснива се на пријатељству које прераста у љубав, тј. у метафоричку „карту за летење". Мада је највећи део прозе А. реалистички мотивисан, у научно-фантастичном роману Ветар је, Аја (Бг 1996) компјутерска игра постаје окидач за улазак у онострану реалност и удвајање јунакиње, а завршетак у кључу фантастичке прозе подразумева буђење и „залог" из сна као доказ проживљеног. У приповедној збирци Ја се зовем Јелена Шуман (Бг 1998) јунакиња процењује себе и свет око себе, а дечја дружина на степеништу зграде критички запажа свет одраслих и путује у машти са оптимизмом уз који одрастање изгледа као велико, добро обећање. Добитница је награде „Невен" (1996) и награде Змајевих дечјих игара (2004).

ДЕЛА: романи: Месечев дечак, Бг 1994; Звезда ругалица, Бг 1996; Марија Модиљани, Бг 1999; Лицитација ветра, Бг 2000; Дугмар, Бг 2002; Старлет, Бг 2004; приче: Црвени коњић, Бг 1994; Брбљиво срце, Бг 2000; Прича о Лангусту, Бг 2001; Осмо чудо, Бг 2002; Територија снова, Бг 2004; Кључар варошког биоскопа, Бг 2005; поезија: Није за јавност, Бг 1996; Звездана фрка, Бг 1998.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Гајић, „Научно-фантастична прича Весне Алексић", Детињство, 2000, 1–2; Ј. Љуштановић, Црвенкапа грицка вука. Студије и есеји о књижевности за децу, Н. Сад 2004; С. Шаранчић-Чутура, Нови живот старе приче, Н. Сад 2006.

Зорана Опачић