АЛЕКСИЋ, Драган

АЛЕКСИЋ, Драган, књижевник, новинар (Бунић код Коренице, 22. XII 1901 − Београд, 22. VII 1958). Основну школу и гимназију завршио у Винковцима. Прве песме објавио 1918. у загребачком средњошколском листу Омладина. Од 1920. студирао славистику у Прагу где је открио своју склоност према дадаизму, формулисао манифесте, писао приче, песме, драме, изјашњавао се као теоретичар „органске уметности" --– „оргарта" и успоставио контакте са водећим дадаистима Европе (К. Швитерсом, Р. Хаусманом, Т. Царом и др.). Водио преписку са Љ. Мицићем и започео сарадњу са Зенитом, као радикални и доследни дадаиста. Издавао и уређивао ревије Dada tank и Dada jazz (1922), наступао самостално или са својим следбеницима на дадаистичким манифестацијама, успоставио сарадњу са домаћим и иностраним часописима и алманасима исте или сличне оријентације: Ut (Н. Сад), Ma (Беч), Хипнос, Црно на бело, Вечност, 50 у Европи (Бг). Постепено се вратио уобичајеном језику анализе и описа (у часописима Мисао, Савремени преглед, Идеје), оријентисан на црначку уметност, конструктивно сликарство, однос поезије и филма, прагматику репортаже. О филму писао у загребачком Кинофону (1921) и београдском гласилу Comoedia (1923--1923–1926) и популарисао га преко Клуба филмофила, који је основао са Б. Токином 1924. Исте године они су започели снимање свог првог уметничког филма Качаци у Топчидеру или Буди Бог с нама (сачуване само ретке фотографије). Новински прилози су му веома цењени због стила, језика, литерарности и креативне замене рационалне спознаје интуицијом. До 1941. био је уредник и сарадник дневног листа Време, где је поред чланака и репортажа, објављивао књижевну, ликовну, позоришну и филмску критику.

ДЕЛО: Дада танк, Бг 1978.

ЛИТЕРАТУРА: М. Недић (прир.), Писци као критичари после Првог светског рата, Н. Сад − Бг 1975; Р. Константиновић, Биће и језик, 1, Бг − Н. Сад 1983; H. Siegel, „Der Dadaist". In unseren Seelen flattern schwarze Fahnen, Serbische Avantgarde 1918--1918–1959, Leipzig 1992; П. Тодоровић, ,,Прилози за биографију Драгана Даде Алексића", КИ, 2007, 131--131–132.

В. Голубовић