АЛЕКСИЋ, Бранко

АЛЕКСИЋ, Бранко, архитекта, универзитетски професор (Карловац, 15. VIII 1923 – Београд, 21. VI 1998). Дипломирао на Архитектонском факултету у Београду (1951). До 1955. био пројектант у Секретаријату за грађевинско-регулативне послове, потом ангажован у архитектонском атељеу „Простор". Од 1957. радио на Арх. ф. као асистент Мате Бајлона, а потом постао ванредни (1971) и редовни професор (1979). До пензионисања 1988. водио курс Становање на последипломским студијама. Његово интересовање било је, пре свега, усмерено на становање и станоградњу. Најважније насеље пројектовао је на Булевару војводе Степе на Вождовцу у Београду, заједно са Станом Алексић (1972−1978). Те високе стамбене куле од бетона (22–24 етаже), које се за тло везују каскадно развијеном базом висине од шест спратова, примери су стамбене архитектуре 70-их година XX в. Функционална организација стамбених јединица прилагођена је захтевима удобности и практичности живљења породица различитих потреба и структура. Осим насеља на Вождовцу А. је у сарадњи са Браниславом Миленковићем и Јелисаветом Миленковић пројектовао и реализовао пословне зграде на Теразијама 3 и у Коларчевој 7 (1980), потом стамбену зграду у Цвијићевој (1958), и стамбене објекте у новобеоградским блоковима 45 и 70 (са С. Алексић, 1973). Заједно са И. Поткоњаком пројектовао је дечје обданиште (1982) и стамбени комплекс (1983) у Тополи, a са Н. Алексић основну школу у Лазаревцу (1994).

ДЕЛА: и М. Лојаница, Н. Боровница, Становање 1, Бг, 1975, св. 5; „Приказ конкурса за урбанистичко-архитектонско решење блока 19A у Новом Београду", АУ, 1977, 78–79; „Саобраћајни факултет у Београду", АУ, 1981, 86–87; Стамбена средина: хумане, просторне основе, Бг 1985.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Стојановић, У. Мартиновић, Београд 1945–1975. Урбанизам, архитектура, Бг 1978; И. Штраус, Архитектура Југославије 1945–1990, Сар. 1991.

Д.ијана Милашиновић-Марић