АЛЕКСАНДРОВИЋ, Љубомир

АЛЕКСАНДРОВИЋ, Љубомир, сликар (Српски Сенмартон, Румунија, 15. VI 1828 – Липотмезе код Будимпеште, 27. XII 1887). Као дечак почео је да учи сликарски занат код Николе Алексића а наставио код Константина Данила, помажући му 1842. при завршавању иконостаса српске Саборне цркве у Темишвару. Постоје непотврђени подаци да је 1850. био уписан на сликарску академију у Бечу, али је вероватније да је сликарско школовање допунио касније, јер су му радови из 70-их година знатно самосвојнији од раних, када је опонашао сликарски манир Константина Данила или га дословно копирао. Самостално је почео да слика почетком шесте деценије, израђујући портрете и појединачне иконе за грађанску клијентелу у Темишвару, где је био стално настањен. По литографијама Анастаса Јовановића израдио је портрете Саве Текелије и Доситеја Обрадовића. Комплетне иконостасе почео је да ради тек средином седме деценије. Олтарску преграду српске цркве у Дињашу сликао је 1864. потпуно по узору на Данилов темишварски иконостас. Престоне иконе иконостаса српске цркве у Немету из 1869. такође реплицирају ликовна решења Данилових радова, а видно одступање од учитеља запажа се тек на иконостасу српске цркве у Фердину (1876). Из тог је времена и његова најбоља слика Берачица. Радио је и зидне слике (Христос и Самарјанка и Свадба у Кани) у српској цркви у Великој Кикинди. На последњем датираном раду, Крштење Христово из Саборне цркве у Темишвару, први пут је потписан као академски сликар. Пред крај живота смештен је на лечење у душевну болницу у Леополдсфелду код Будимпеште, где је и умро. Напустивши подражавање других мајстора, изгубио је бидермајерску финоћу и прецизност и добио извесну личну ноту, нарочито изражену у делима с краја осме деценије. Због веће колористичке звучности убрајан је у представнике српског романтизма, премда се пре може сматрати скромним пратиоцем те епохе.

ЛИТЕРАТУРА: М. Кашанин, Два века српског сликарства, Бг 1942; М. Јовановић, Н. Кусовац, Школа Константина Данила, Зр 1967; М. Јовановић, Српско сликарство у доба романтизма, Н. Сад 1976; Д. Медаковић, Српска уметност у XIX веку, Бг 1981; М. Јовановић, Сликарство Темишварске епархије, Н. Сад 1997.

О.лга Микић