Прескочи до главног садржаја

АЛЕКСАНДРОВИЋ, Љубомир

АЛЕКСАНДРОВИЋ, Љубомир, сликар (Српски Сенмартон, Румунија, 15. VI 1828 Липотмезе код Будимпеште, 27. XII 1887). Као дечак почео је да учи сликарски занат код Николе Алексића а наставио код Константина Данила, помажући му 1842. при завршавању иконостаса српске Саборне цркве у Темишвару. Постоје непотврђени подаци да је 1850. био уписан на сликарску академију у Бечу, али је вероватније да је сликарско школовање допунио касније, јер су му радови из 70-их година знатно самосвојнији од раних, када је опонашао сликарски манир Константина Данила или га дословно копирао. Самостално је почео да слика почетком шесте деценије, израђујући портрете и појединачне иконе за грађанску клијентелу у Темишвару, где је био стално настањен. По литографијама Анастаса Јовановића израдио је портрете Саве Текелије и Доситеја Обрадовића. Комплетне иконостасе почео је да ради тек средином седме деценије. Олтарску преграду српске цркве у Дињашу сликао је 1864. потпуно по узору на Данилов темишварски иконостас. Престоне иконе иконостаса српске цркве у Немету из 1869. такође реплицирају ликовна решења Данилових радова, а видно одступање од учитеља запажа се тек на иконостасу српске цркве у Фердину (1876). Из тог је времена и његова најбоља слика Берачица. Радио је и зидне слике (Христос и Самарјанка и Свадба у Кани) у српској цркви у Великој Кикинди. На последњем датираном раду, Крштење Христово из Саборне цркве у Темишвару, први пут је потписан као академски сликар. Пред крај живота смештен је на лечење у душевну болницу у Леополдсфелду код Будимпеште, где је и умро. Напустивши подражавање других мајстора, изгубио је бидермајерску финоћу и прецизност и добио извесну личну ноту, нарочито изражену у делима с краја осме деценије. Због веће колористичке звучности убрајан је у представнике српског романтизма, премда се пре може сматрати скромним пратиоцем те епохе.

ЛИТЕРАТУРА: М. Кашанин, Два века српског сликарства, Бг 1942; М. Јовановић, Н. Кусовац, Школа Константина Данила, Зр 1967; М. Јовановић, Српско сликарство у доба романтизма, Н. Сад 1976; Д. Медаковић, Српска уметност у XIX веку, Бг 1981; М. Јовановић, Сликарство Темишварске епархије, Н. Сад 1997.

О.лга Микић