АЛЕКСАНДРИДА

АЛЕКСАНДРИДА, антички и средњовековни роман о Александру Великом, највећем освајачу античког света. Убрзо после његове смрти 323. п.н.е. почело је стварање легенди у којима су се прослављали његови војнички походи на исток све до Индије. Први такав полуфантастични састав о њему написао је Клитарх Александријски у III в. п.н.е. Током наредних пет векова настале су многобројне легенде које су приписиване Александровом савременику Калистену из Олинта, који је погубљен по Александровој заповести. У IV в. грчку верзију романа превео је на латински Јулије Валерије, а она је послужила као основ за све западноевропске варијанте тог романа. Средином III в. у Египту се појавила грчка верзија у којој је македонски освајач био син египатског врача Нектанеба (код Срба Нехтенава). Између IV и VIII в. настало је шест верзија Романа о Александру Великом, које су, према степену историчности у науци, означене скраћеницама α, β, γ, δ, λ и ε. Србима је А. дошла из византијске књижевности вероватно крајем ХIII или почетком ХIV в., у време владавине краља Милутина. Према новијим проучавањима она припада ε верзији и преведена је с једне изгубљене византијске варијанте настале у VIII в. Та верзија је у другој половини ХV в. пренета у Русију где је позната као Српска Александрида. Многобројни су српски преписи А., а њиховим приређивањем и штампањем бавили су се С. Новаковић, П. Стевановић, Р. Маринковић, В. Јерковић и др. Више мотива из ње ушло је у српско народно стваралаштво.

ЛИТЕРАТУРА: С. Новаковић, „Приповетка о Александру Великом у старој српској књижевности", ГСУД, 1878; Р. Маринковић, Српска Александрида. Историја основног текста, Бг 1969; В. Јерковић, Српска Александрида. Академијин рукопис, Бг 1983; Е. Ф. Афанасьева, „К вопросу о связах древнегречесской, среднегречесской и сербской редакции романа об Александре Македонском", у: Древнерусская литература, Лениннград 1984; Д. Петровић, „Мит и историја у Александриди", у: Мит, Н. Сад 1996.

Д.амњан Петровић