АЛЕКСАНДАР НЕВСКИ

АЛЕКСАНДАР НЕВСКИ, православна црква у Београду. Грађена 1912--1912–1930, на месту где су руски добровољци из српско-турског рата 1876. поставили војну шатор-цркву и оставили је Београђанима на поклон после повратка у Русију. Храм у српско-византијском стилу пројектовала је Ј. Начић, а радове је до балканских ратова изводио О. Голднер. Настављени су тек 1927. по пројекту који су прерадили архитекти П. Ј. Поповић и В. Андросов. У немачком бомбардовању 1941. срушен је парохијски дом, оштећен храм, а у кратеру бомбе сахрањене су 242 жртве бомбардовања. Храм има крстообразну основу, петостране олтарску и певничке апсиде, осмострану куполу и звоник изнад припрате. Улазни портал и прозори са розетама уоквирени су орнаментиком биљних преплета. Краљ Александар I поклонио је иконостас од мермера и позлаћен полијелеј, првобитно намењене Опленцу, камене столове, улазна врата од храстовине и икону храмовног светитеља, рад пољског сликара Јана Матејке, добијену од маршала Ј. Пилсудског, председника Пољске републике (1918--1918–1922). Иконе за иконостас урадио је руски уметник Б. Сељанко са сарадницима, живопис у техници ал секо урадио је 1970. јеромонах Наум (Андрић), а 1998. живопис у олтару обновио је М. Белошевић. У левој апсиди налази се спомен обележје краљу Петру I и српским војницима из ослободилачких ратова, а у десној руском цару Николају II и краљу Александру I.

ИЗВОР: Летопис цркве Светог Александра Невског у Београду (рукопис).

ЛИТЕРАТУРА: Т. Богдановић, „Млађим поколењима (поводом предстојеће славе Цркве св. Александра Невског и подизања надгробне плоче на цркви жртвама бомбардовања)", Православље, 1968, 35; Б. Трипковић, „Црква св. Александра Невског у Београду", Православље, 1970, 81--81–82.

Р. Милошевић