АЛЕКСАНДАР АСЕН

АЛЕКСАНДАР АСЕН, господар Канине и Валоне, осамостаљених делова Српског царства (? --– ?), владао 1363--1363–1371. По свему судећи, син деспота Јована Комнина Асена, брата бугарског цара Ивана Александра Асена и царице Јелене (супруге цара Стефана Душана). После смрти свога оца, почетком 1363, наследио његову власт над делом Албаније, када је у изворима поменут као „Александар, севаст Валоне". Имао је свој двор, с канцеларијом на српском (словенском) језику, с војводама, кефалијама, двородржицама, ставиоцима и судијама, односно словенском (српском, бугарском), грчком и албанском властелом. Право млетачког грађанства добио је 1353. када и сви чланови породице деспота Јована, после чије смрти је наставио његове трговачке послове с републиком. Бавио се посредничком трговином житом са Дубровником и као „господар Канине и Валоне" пре септембра 1368. стекао право дубровачког грађанства. То је и последњи познат податак о њему, а прилично је извесно да 1372. више није владао својим областима, када се извесна Комнина „наследница Канине и Валоне" и „ћерка деспота Берата", можда његова сестра или кћи, удала за Балшу II Балшића. Претпоставља се да је живот окончао током смутње настале после Маричке битке (26. IX 1371). Могуће је да је као „господин Александар Асен" споменут у једном млетачком документу из априла 1395, али се из тог извора може извести само несигурна претпоставка да је после 1371. неко време живео у Венецији, где се његова кћи Ирина удала за извесног Павла де Бернарда из Венеције, родила сина Марка Асена, а потом преселила у Цариград.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Михаљчић, Крај српског царства, Бг 1975; И. Божилов, Фамилията на Асеневци (1186--1186–1460), генеалогия и просопография, София 1985.

С. Пириватрић