Прескочи до главног садржаја

АЛБУМ

АЛБУМ (лат. бијела таблица за писање), пригодно издање (о светковинама, прославама, јубилејима) историјског, друштвеног, поетичког, политичког садржаја. Често се појављују у вези са знаменитим догађајима (ратовима, годишњицама прославама војних јединица, школа, династија, спортских клубова и др.), градовима, личностима (В. Миланков, Албум Ђуре Јакшића, Н. Сад 2002), манастирима, спортским организацијама, клубовима. Први а. у српској традицији објављен је о стогодишњици Саве Текелије (Албум у спомен стогодишњице Саве Текелије светковане у Новоме Саду 17. авг. 1861, [Пешта] 1861), потом Албум светковине двадесетпетгодишњег књижевног рада Змај Јована Јовановића (Н. Сад 1874), Албум династије Карађорђевића (Бг 1929), Албум банских градова Краљевине Југославије (Бг 1931). Таква врста издања постала је врло популарна послије 1945. (партизански а.), доцније и спомен-а. о знаменитим историјским догађајима (Солунски фронт: М. Ђорђевић, Кроз Албанију: 19151916, Бг 1968; I свјетски рат). Форма а. се користи и у филолошким истраживањима (а. ћирилских рукописа) или у систематизацији умјетничке баштине (В. Петровић, М. Кашанин, Српска уметност у Војводини: од доба деспота до уједињења, Н. Сад 1927), архитектуре, индустријских производа, градова. Метафоризацијом је појам проширен и на књижевне врсте, прозу (С. Ј. Јевтић, Албум хумористичних слика, Н. Сад 1877) или поезију (Д. Лакићевић, Породични албум, Бг 1998).

Д.ушан Иванић