АЛБУМ

АЛБУМ (лат. бијела таблица за писање), пригодно издање (о светковинама, прославама, јубилејима) историјског, друштвеног, поетичког, политичког садржаја. Често се појављују у вези са знаменитим догађајима (ратовима, годишњицама -- прославама војних јединица, школа, династија, спортских клубова и др.), градовима, личностима (В. Миланков, Албум Ђуре Јакшића, Н. Сад 2002), манастирима, спортским организацијама, клубовима. Први а. у српској традицији објављен је о стогодишњици Саве Текелије (Албум у спомен стогодишњице Саве Текелије светковане у Новоме Саду 17. авг. 1861, [Пешта] 1861), потом Албум светковине двадесетпетгодишњег књижевног рада Змај -- Јована Јовановића (Н. Сад 1874), Албум династије Карађорђевића (Бг 1929), Албум банских градова Краљевине Југославије (Бг 1931). Таква врста издања постала је врло популарна послије 1945. (партизански а.), доцније и спомен-а. о знаменитим историјским догађајима (Солунски фронт: М. Ђорђевић, Кроз Албанију: 1915--1916, Бг 1968; I свјетски рат). Форма а. се користи и у филолошким истраживањима (а. ћирилских рукописа) или у систематизацији умјетничке баштине (В. Петровић, М. Кашанин, Српска уметност у Војводини: од доба деспота до уједињења, Н. Сад 1927), архитектуре, индустријских производа, градова. Метафоризацијом је појам проширен и на књижевне врсте, прозу (С. Ј. Јевтић, Албум хумористичних слика, Н. Сад 1877) или поезију (Д. Лакићевић, Породични албум, Бг 1998).

Д. Иванић