АЛБАЛА, Давид

АЛБАЛА, Давид, лекар, писац (Београд, 1. IX 1886 – Вашингтон, САД, 4. IV 1942). Медицину завршио у Бечу 1910. Био је председник Удружења јеврејских студената Балкана. После завршеног факултета ступио у војну службу, а у балканским ратовима и у I светском рату истакао се као борац и лекар, те напредовао до чина мајора. После албанске голготе, на Крфу је радио као лекар, али и сам боловао (пегави тифус и дизентерија). Године 1916. био је упућен на рад у француску болницу у Битољу. По договору са Николом Пашићем, председником српске владе, отпутовао је 1917. у САД где је одржао многобројна предавања о српској ситуацији и прикупио значајну помоћ. Његовом иницијативом Србија је као прва савезничка земља прихватила Балфурову декларацију британске владе од 2. XI 1917. o обнови јеврејске државе у Палестини. На победничкој паради, после повратка америчке војске 1918, А. је марширао на челу као представник савезничке српске војске. Као експерт за јеврејска питања учествовао 1920. на мировној конференцији у Версају. Исте године покренуо у Београду листове Јеврејски гласник и касније Гласник Савеза јеврејских вероисповедних општина, који је и уређивао. Био члан Извршног одбора Ционистичке организације Југославије, потпредседник Савеза јеврејских општина Југославије и председник њене културне секције. Као народни трибун био популаран и изван јеврејске заједнице. Влада га је 1939. поново послала у САД да тражи помоћ у кредитима и наоружању, али је и поред помоћи супруге Паулине тада имао много мање успеха. Поред медицинских дела написао је и два мања позоришна комада.

ДЕЛА: Erev jom kipur (Вече уочи Дана покајања), Сар. 1924; Туберкулоза плућа, Бг 1925.

ЛИТЕРАТУРА: Ж. Лебл, До „коначног решења". Јевреји у Београду 1521–1942, Бг 2001; М. Кољанин, „Друга мисија др Давида Албале у Сједињеним Америчким Државама 1939–1942. године", ЗЈИМ, 2003, 8; Познати српски лекари: биографски лексикон, Бг–Торонто 2005.

М. Игњатовић; М. Кољанин