АЛАВАНТИЋЕВА АФЕРА

АЛАВАНТИЋЕВА АФЕРА, покушај војног пуча против режима Александра Обреновића. Организовале су га присталице династије Карађорђевић. Име је добила по службенику шабачког среског начелства и агенту принца Петра, Радомиру Милинковићу Алавантићу. У ноћи између 20. и 21. II 1902. он је, преобучен у генералску униформу, са још четворицом присталица дошао у Шабац и покушао да заузме Окружно начелство. Покушај је осујећен, а Алавантић погинуо у сукобу са жандармима. Идеја о војном пучу кренула је вероватно од принчевог представника у Бечу Јаше Ненадовића и руског обавештајног центра у Букурешту са пуковником Грабовим на челу. Они се нису надали успеху Алавантићевог упада, али су рачунали са утиском који је он морао изазвати. Карађорђевићевци и руска тајна полиција сматрали су да је, после лажне трудноће краљице Драге, династичко питање у Србији отворено и да краља Александра на власти одржавају још само радикали који су се после Априлског устава окупили око њега. А. а. је имала циљ да пробуди неповерење и посеје заваду између радикала и краља Александра. На судском процесу поводом афере осуђени су само они који су непосредно учествовали у самом препаду, док представници опозиције нису позивани на одговорност. Иако неозбиљно припремљен и изведен, покушај војног преврата узнемирио је краља Александра и задао нови удар режиму и његовој борби са опозицијом.

ЛИТЕРАТУРА: Ж. Живановић, Политичка историја Србије 1858–1903, IV, Бг 1925; А. Раденић, Прогони политичких противника у режиму Александра Обреновића (1893–1903), Бг 1973; С. Јовановић, Влада Александра Обреновића, II, Бг 1990.

У.рош Татић