АЛАТИ
АЛАТИ, физичка или апстрактна средства која омогућавају или помажу да се изврши неки задатак. Међу различитим а. издваја се посебна класа намењена области производних технологија, а то су а. за обраду и обликовање материјала. У примени а. увек прате и одговарајући прибори. Док а. имају директно дејство на део који се обрађује (обрадак) и мењају његов облик или стање, прибори имају помоћну функцију у овом процесу. А. и прибори чине јединствен систем, који је део обрадног система и без којег обрадни процес не може да се оствари. На основу механизма којим делују на обрадак, разлукују се а. за обраду резањем и а. за обликовање деформисањем. Према функцији коју остварују, прибори се сврставају у три основне групе: прибори за позиционирање (базирање) и стезање обратка (стега); прибори за позиционирање, стезање и вођење алата (вођице); и прибори контролног и мерног типа. У ширем контексту производних технологија, разликују се а. и прибори који се примењују у технологији ливења, технологији прераде полимера и еластомера, технологији монтаже, укључујући и технологију заваривања.
А. за обраду резањем у својој основи имају резни клин који има своју грудну и леђну површину. У њиховом пресеку налази се сечиво. Под дејством силе сечиво резног клина продире у материјал обратка, разара његову структуру и смицањем одваја део материјала који се назива струготина. Овај процес разарања је контролисан, тако да иза уклоњене струготине остаје обрађена површина жељеног квалитета. Геометријска тачност облика који се остварује процесом резања мери се микрометрима, док се храпавост остварених површина мери деловима микрометра, а визуелно оставља утисак сјаја огледала.
Материјал а. мора да поседује изузетна својства, а пре свега мора да буде знатно тврђи од материјала обратка. До почетка ХХ в. а. су готово искључиво израђивани од угљеничног челика. Појавом брзорезног челика почетком ХХ в. дошло је до прекретнице у изради резних а. и у производним технологијама уопште. Осим од брзорезних челика, савремени резни а. израђују се од тврдих метала, алатне керамике, а од почетка 70-их година у примени су и супертврди материјали. Применa нових, високотехнолошких материјала, омогућила је екстремни скок перформанси обрадног система, које су у поређењу са а. израђеним од угљеничног челика повећане преко сто пута. Функција а. доминантно је условљена и његовом геометријом. Према геометријским својствима, сви резни а. се деле на две групе: а. који имају познату геометрију резног клина и а. код којих геометрија резног клина није позната. У прву групу спадају стругарски нож за обраду стругањем, који има једно сечиво (једносечни а.), завојна бургија за обраду бушењем, која има два радијално положена сечива (двосечни а.), глодало за обраду глодањем (вишесечни а.), као и низ других а. намењених за израду специјалних геометријских облика, као што су а. за израду навоја (урезник и нарезница). У класу а. са недефинисаном геометријом резног клина спадају а. за обраду брушењем (тоцило).
А. за обраду пластичним деформисањем деле се на две групе: а. за обраду с одвајањем материјала и а. за обраду без одвајања материјала. А. за обраду пластичним деформисањем одликују се у општем случају великом конструкционом сложеношћу. Њихова израда је зато врло скупа, те се примењују само у случају великосеријске и масовне производње. Често вредност а. прелази вредност машине алатке, а поједини технички детаљи његове конструкције представљају добро чувану индустријску тајну. Примери а. за обраду пластичним деформисањем са одвајањем материјала су а. за обраду лима просецањем или пробијањем. У групу а. за обраду без одвајања материјала спадају а. за обраду извлачењем (нпр. а. за израду делова каросерије аутомобила), а. за обраду метала истискивањем и а. за обраду ковањем, ваљањем или савијањем.
Најранији записи о а. налазе се у радовима Тодора Селесковића, који је у једном чланку Српског техничког листа, посвећеном производним технологијама, поделио а. на четири врсте: 1) а. за стезање, 2) а. за мерење, 3) а. за повлачење линија и 4) а. за промену облика тела. На Техничком факултету у Београду Александар Ивановић Косицки је, у оквиру предавања из области производних технологија, обухватио област а. и прибора и објавио први универзитетски уџбеник из ове области Алат -- рационализација обраде (Бг 1932). Овом, али и наредним књигама, постепено се потискује немачка стручна литература која је до тог времена преовладавала. Поред инжењерских аспеката, овакве активности су имале посебан значај за систематску изградњу специфичне терминологије из ове области. Производња а. за обраду резањем и обраду деформисањем, као и разноврсних прибора, паралелно се развијала у оквирима производње алатних машина. Прекретницу представља оснивање фабрике „Југоалат" 1935. у Новом Саду. То је била прва фабрика у Србији, а такође прва и на Балкану, која је била специјализована за производњу а. и прибора.
У оквирима социјалистичке Југославиjе систематски су изграђивани производни капацитети специјализовани само за производњу а. и прибора. У „Југоалату", који је преживео ратна разарања, производња је обновљена 1946. На периферији Чачка 1953. подигнута је Фабрика резног алата, која се у наредним деценијама развила у највећег регионалног произвођача стандардних и специјалних а., као и уређаја и прибора за алатне машине. По лиценци шведске компаније „Sandvik Coromant" у Ужицу је 1983, у склопу предузећа „Први партизан", као инвестиција у мешовитом власништву домаћег и иностраног капитала изграђена фабрика „PP Corun", специјализована за производњу изменљивих резних плочица од тврдог метала, стругарских држача, глодачких глава и осталих специјалних а. на бази тврдог метала. Касније се производни програм проширује а. за обраду метала деформисањем (умеци од тврдог метала за ковање, вучење и истискивање). Паралелно се, пратећи замах интензивне индустријализације домаће привреде, изграђују алатнице готово у свим фабрикама и индустријским постројењима металске и електроиндустрије, укључујући и индустријске секторе који немају додира с прерадом метала, као што је нпр. гумарска индустрија, где се у фабрикама „Трајал" из Крушевца (раније „Милоје Закић"), „Тигар" из Пирота, „Рекорд" из Београда и др., изграђују одлично опремљене алатнице, специјализоване за масовну израду сложених а. за вулканизацију пнеуматика, без којих је ова производња незамислива. Током 70-их година ХХ в., када су створене могућности приватне предузетничке иницијативе кроз концепт мале привреде, ниче велик број алатница у приватном власништву. Оне су преживеле турбулентна времена током 90-их година и пословно се трансформисале из занатских радњи у мала и средња предузећа, уз истовремено технолошко јачање увођењем савремених нумеричких производних технологија и пројектовања применом рачунара. Производни програми најчешће су били специјализовани за израду а. и прибора за обраду пластичним деформисањем и а. за прераду пластичних маса. Овакви процеси довели су до тога да се у првој деценији XXI в., у фази опште деструкције индустрије, одржала једино производња а. и прибора, представљајући један од највиталнијих сектора индустрије машиноградње Србије.
У образовању инжењера специјализованих за производне технологије, материја из области а. и прибора издваја се из корпуса тематике обрадних процеса и система 1966. Тада се кроз нови студијски програм на Машинском факултету у Београду успоставља двосеместрални предмет под називом Алати и прибори, а настава поверава проф. Владимиру Шолаји. Следећи ову праксу, Алати и прибори се као један од кључних предмета за област производног машинства уводе и на осталим маш. ф. у Србији, где се, као посебна област производних технологија, систематски равијају кроз истраживачко-развојне програме и кроз процес образовања машинских инжењера производног усмерења.
ЛИТЕРАТУРА: S. Kalpakjian**, ** S. Schmid**,** Manufa-cturing Engineering & Technology, Upper Saddle Ri-ver, New Jersey 2009; М. Јовичић, В. Р. Милачић, Љ. Димитријевић-Марковић, Проф. др Владимир Шолаја, дипл. маш. инж. -- Педагошки и научни доприноси у области производног машинства и истраживању историје инжењерства у Србији, Бг 2010. П. Б. Петровић