АКУЗАТИВ

АКУЗАТИВ (лат. аccusare: оптужити), морфолошка категорија која представља четврти облик у деклинационој парадигми именских речи. Подлеже делимичном синкретизму: у првој деклинацији код именица мушког рода једнине које означавају живо биће а. је једнак генитиву; ако означавају неживе ствари, једнак је номинативу; код именица средњег рода једнине и множине а. је једнак номинативу и вокативу; у трећој деклинацији у једнини једнак је номинативу, а у множини номинативу, генитиву и вокативу. Као синтаксичко-семантичка категорија у српском падежном систему припада групи централних (граматичких) падежа. Појављује се у четири структурна лика: као слободни падежни облик, падежни облик везан предлогом, падежни облик везан детерминатором и падежни облик везан предлогом и детерминатором. У систему падежа везаних предлогом, припада падежима контакта (конкретизује се природа контакта који предикација успоставља с појмом у а.). Субјекатски а. је слободни а. као семантички субјекат (Радује га успех). Предикатски а. је предлошки/слободни а. као део предиката (семантичко језгро/допуна, нпр.: Ја сам за паузу; Почели су разговор о новом закону; Извршили су анализу). Објекатски а. је слободни/предлошки а. као објекат уз прелазне глаголе: а. директног/првог беспредлошког објекта – уз једнорекцијске глаголе (Гризе јабуку), дворекцијске глаголе (Поклонила је књигу брату), трорекцијске глаголе (Дугује новац брату за стан); а. директног/првог предлошког објекта (Мислио је на девојку); а. индиректног/другог објекта (Гради кућу за родитеље). Допунски (експликативни) а. јавља се као допуна глаголу (Верује у своју победу), именици (Апарат за инхалацију) или придеву (Био је сигуран у победу). Просторни а. се може остварити као детерминатор 1. с обележјем линије кретања (перлативност) – а. с предлозима уз, низ или кроз (Воз је пролазио кроз тунел); 2. а. с обележјем приближавање + циљ (адлативност): циљ у границама локализатора – а. с предлозима у, на или о (Путује у Париз); циљ ван граница локализатора – а. с предлозима над, под, пред, за, уз или међу (Сакрио се под кревет); одмеравање у простору 2.1. дужина/ширина удаљености – а. с предлогом на везан аблативним ген. с предлогом од (Копати канал на метар од ограде); 2.2. размак понављања у простору – с предлогом на и обавезним детерминатором (Поставити стуб на сваки километар); 2.3. брзина кретања – а. с предлогом на уз нумерички квантификатор (Вози 100 км на сат). Временски а. као детерминатор, 1. смештање у време 1.1. непосредно 1.1.1. статично – а. с предлозима у или на (Видели смо се у понедељак); а. с предлозима пре или за и обавезним детерминатором (Одселила се пре неку годину); 1.1.2. динамично – а. с предлозима за или кроз (Није осетио спокој за све ове године); 1.1.3. с обележјем актуелизације – а. с обавезним детерминатором (Целу ноћ није ни ока склопио); 1.2. посредно 1.2.1. прецизирано 1.2.1.1. непосредна антериорност – а. с предлозима пред или под (Срели смо се пред Божић); 2. одмеравање у времену 2.1. дужина трајања – а. с обавезним детерминатором (Радио је цео месец за пола плате), а. с предлогом на и обавезним детерминатором (Отпутовао је на један дан), а. с предлогом кроз (Прича се сачувала кроз столећа); квантификована постериорност – а. с предлозима за или кроз и обавезним детерминатором (Долази за један дан); 2.2. одмеравање учесталости 2.2.1. периодично 2.2.1.1. повремено – а. с обавезним детерминатором и прилошким по (Професор га опомиње /по/ трећи пут), 2.2.1.2. регуларно – а. с обавезним детерминатором (Одлази на тренинг свако јутро); 2.2.2. континуирано – а. с обавезним детерминатором и прилошким по (/По/ цео дан ради). А. особине или начина као детерминатор – а. с предлозима на, за, у, кроз, по или под у неким моделима и с обавезним детерминатором (Блуза на туфне, Води дете за руку). А. пропратне околности као детерминатор – а. с предлозима уз или кроз (Говори кроз смех). А. количине као детерминатор – слободни а. квантификатор (Појео је чинију јагода); слободни а. уз квантификатор и прилошко по (Дао је свакоме по једну јабуку); а. с предлозима за или на (Инфлација је порасла за један проценат). А. средства као детерминатор, спроводник – а. с предлогом кроз (Посматрала је бактерије кроз микроскоп); омогућивач – а. с предлогом уз и обавезним детерминатором (Школовала је дете уз братовљеву помоћ). А. друштва као детерминатор – а. с предлогом уз (У лето 1813. ратовали су уз Молера). Узрочни а. као детерминатор – а. с предлозима за, на или с обзиром на (Казнили су возача за прекршај). А. основа/критерија као детерминатор – а. с предлогом за (Он је низак за кошаркаша). Последични а. као детерминатор – а. с предлогом на и обавезним детерминатором (На његову жалост, све је пропало). А. намере као детерминатор – а. с предлозима за, на, по или у (Живео је за ту идеју). Допусни а. као детерминатор – а. с предлогом уз или предлошким изразом без обзира на (Уз сав труд, није успео). Условни а. као детерминатор – а. с предлозима уз, на или за (Уз вашу помоћ, завршићемо посао). Адитивни а. са значењем придруживања – а. с предлогом уз и именицу у номинативу/а. с везником и (Уз Јована био је ту и Марко). Поредбени а. у својству појма с којим се субјекат упоређује – а. с предлозима на, по узору на или у односу на (Марко личи на оца).

ЛИТЕРАТУРА: Д. Гортан-Премк, Акузативне синтагме без предлога у српскохрватском језику, Бг 1971; Н. Арсенијевић, „Акузатив с предлогом у савременом српском језику", I, II, ЗМСФЛ, 2003, XLVI/1, XLVI/2; И. Антонић, „Синтакса и семантика падежа", у: Синтакса савременога српског језика, Бг – Н. Сад 2005.

И. Антонић