АКУСТИКА

АКУСТИКА (грч. koustikn: слушнo, чујнo), наука о звуку, дисциплина физике. Бави се настанком звука, његовим простирањем у отвореном или затвореном простору, те његовим пријемом, чиме је обухваћен и механизам чула слуха. Веза између фреквенције звука и висине тона констатована је у XVII в. када је довољно тачно измерена брзина простирања звука, а конструисана и звучна виљушка. Тек је у XIX в. бржи развој науке и технике учинио да Ом, Хелмхолц и нарочито лорд Рејли дају многе коначне теоријске поставке, а да многи проналазачи створе направе које до данас функционишу на истим принципима, нпр. телефон (Бел) и грамофон (Едисон). А. је тек у ХХ в., уз развој електронике, постала важна научна област која је нашла техничку примену у најразличитијим људским делатностима: музици, лингвистици, медицини, архитектури, грађевинарству, урбанизму, машинству, ратној техници, пловидби и рибарству, пољопривреди, разним гранама индустрије и великој области телекомуникација чија грана електроакустика (мало шири појам од аудиотехнике) обухвата све што је у вези с претварањем звучних сигнала у електричне (који се обрађују, преносе, записују и репродукују), али и све што уз то треба знати о самом звуку и механизму људског уха.

У Србији је прва предавања из електроакустике одржао Александар Дамјановић на Електротехничком факултету у Београду 1948. Данас се предмети који покривају делове техничке а. у неким од наведених области предају на свим електротехничким факултетима у Србији, као и на неким архитектонским и факултетима заштите на раду. Као део физике а. се предаје и на факултетима природно-математичких наука. На ЕТФ-у у Београду до почетка 2009. докторат наука из области техничке а. стекло је осам кандидата и још неколико њих из области телекомуникација на обради и преносу говорних сигнала. Известан број доктората стечен је и на другим факултетима у Србији, а број оних који су стекли звање магистра из разних области а. знатно је већи. Многи од ових стручњака дали су доприносе примењеној а. У обичном говору речју а. субјективно се оцењује квалитет пријема звука у неком затвореном или полузатвореном простору.

ЛИТЕРАТУРА: Х. Ш. Куртовић, П. Б. Правица, Д. Д. Калић, Примењена акустика у Србији, Бг 2003.

Х. Куртовић