Прескочи до главног садржаја

АКУСТИЧКА ФОНЕТИКА

АКУСТИЧКА ФОНЕТИКА, грана фонетике која проучава физичка својства гласова и гласовних низова. То је област у којој се природне (физика, математика) и техничке (информатика, акустика, телекомуникациона техника) дисциплине прожимају с лингвистичкима. А. ф. врши класификацију гласова на основу њихових акустичких особина које се приказују спектралним сликама, а проучава и прозодијска обележја гласовних низова, пратећи линију кретања основног тона (тј. основне фреквенције -- Ф~0~0). У акустичкој анализи користи се и осцилограм, тј. слика кретања (учесталост и ширина амплитуде, односно облик) звучног таласа. Некада су се у акустичким истраживањима користили сонограф, менгограф и кимограф, а данас се акустичка анализа врши уз помоћ рачунарске технике и посебних програма (нпр. UNICE, PRAAT, SoundForge).

Акустичком обрадом гласовних низова српског језика бавили су се како лингвисти, тако и инжењери и техничари. Прве радове из а. ф. на корпусу српскохрватског језика, с тежиштем на класификацији гласова и на гласовном пољу, објавили су Ђорђе Костић, Миољуб Несторовић и Душан Калић (1963). Најзначајније радове из области акустичке анализе српскохрватских акцената дали су Асим Пецо и Петар Правица (1972), као и Илсе Лехисте и Павле Ивић, при чему је најсистематичније дело из те области књига П. Ивића и И. Лехисте Прозодија речи и реченице у српскохрватском језику (Ср. Карловци -- Н. Сад 1996). У новије време интердисциплинарним истраживањима српског језика, с нагласком на акустичкој анализи и синтези говора, баве се инжењерски тимови окупљени око Слободана Јовичића и његових сарадника (Говор и језик: интердисциплинарна истраживања српског језика I, Бг 2004), као и тим окупљен око Влада Делића и Милана Сечујског, који ради на пројекту АлфаНум (стварање говорне базе на српском језику и синтеза говора на основу текста). Од лингвиста акустичком анализом српског језика баве се Снежана Гудурић и Драгољуб Петровић (акустичка природа гласова савременог српског језика и њихов однос према установљеном фонолошком систему), као и Маја Марковић и Исидора Бјелаковић (акустичка природа гласова у говору Новог Сада).

ЛИТЕРАТУРА: С. Јовичић, Говорна комуникација: физиологија, психоакустика и перцепција, Бг 1999; С. Гудурић, О природи гласова, Бг 2004.

С. Гудурић