АКТИВНОСТ СТАНОВНИШТВА

АКТИВНОСТ СТАНОВНИШТВА, једно од основних економских обележја и индикатор друштвеног и привредног развоја земље. Укупна популација дели се на активно становништво (које радом стиче доходак), издржавано становништво (које не привређује и не стиче доходак) и лица с личним приходима (која имају пензију или нека друга примања мимо рада). Друга половина XX в. је период у којем су остварене веома значајне промене у свим областима демографског развитка становништва Србије. У области а. с. значајно је било запошљавање ван сопственог газдинства, чиме су се јасније диференцирала активна, издржавана и лица са личним приходима. Тиме је у великој мери смањен удео дечјег рада, активности код омладине и старог становништва. У исто време порасло је привредно активирање женске популације у непољопривредним делатностима. Значајан је био утицај промена у структури привреде, које су се односиле на пораст значаја непољопривредних у односу на пољопривредна занимања.

Током послератног периода број активних и издржаваних лица је у прво време растао (активних до 1981. а издржаваних до 1971), а затим се смањивао. Број лица с личним приходима све време је повећаван. Разлози промена броја и удела активног становништва су у општем развоју популације, који је у првом периоду био експанзивнији, а у другом све више регресиван. Други разлог је у карактеру привређивања, пре свега у општој економској кризи, а затим у рационализацији запошљавања и елиминацији непотребне радне снаге. Запажа се и све равноправнија улога жена у овој групи. Промене броја и удела издржаваног становништва везане су за старење популације, али и за промене у трећој категорији „лица са личним примањима", којих је све више, а код којих је удео жена изједначен с уделом мушкараца. Међу издржаваним становништвом 2002. деца, ученици и студенти чинили су 69,7%, а домаћице 23,7%. Промене учешћа ових категорија становништва у укупној популацији биле су сличне променама апсолутних вредности.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Радивојевић, „Економске структуре становништва Србије", у: Становништво и домаћинства Србије према попису 2002. године, Бг 2006.

Бранислав С. Ђурђев