АКТА ХИРУРГИКА ЈУГОСЛАВИКА (ACTA CHIRURGICA IUGOSLAVICA),

АКТА ХИРУРГИКА ЈУГОСЛАВИКА (ACTA CHIRURGICA IUGOSLAVICA), научни часопис Хируршке секције Српског лекарског друштва. Под називом Acta chirurgica основан је 1950. као званични часопис Кируршко-ортопедске секције Збора лијечника Хрватске у Загребу. Од почетка је имао југословенску оријентацију, а после шест издатих бројева донета је одлука да се уступи Удружењу хирурга Југославије и назив промени у садашњи (1951). Први број часописа изашао је 1954, а главни уредник био је Ф. Гроспић (до 1967), потом М. Пасини (1967--1971, са Д. Јузбашићем као председником Редакцијског колегијума). Уредништво се налазило у Загребу све до 1971. када је на 12. конгресу југословенских хирурга (Скопље--Охрид, 1971) одлучено да се руковођење Удружењем хирурга Југославије и издавање часописа убудуће поверава хируршкој секцији републике у којој се одржава савезни конгрес, тада конкретно Хируршкој секцији Македонског лекарског друштва. Часопис је заведен у регистар савезних часописа, успешно је излазио у Скопљу до 1988, а главни и одговорни уредник био је Кочо Серафимов. Редакција је имала по четири члана из сваке републике СФРЈ и по два члана из покрајина, а према одлуци 3. конгреса Савеза лекарских друштава СФРЈ (Блед, 1971) чланци су штампани на језицима народа СФРЈ и великим светским језицима. Скупштина Удружења хирурга Југославије на 17. конгресу (Сарајево, 1988) донела је одлуку да се уређивање и издавање часописа убудуће повери Хируршкој секцији Српског лекарског друштва. Од другог броја за 1989. главни и одговорни уредник часописа био је Зоран Герзић, а Уредништво часописа налази се у Институту за болести дигестивног система Универзитетског клиничког центра (данас Клиничког центра Србије). Од 1994 (вол. 41, бр. 2) главни и одговорни уредник је Мирослав Милићевић. Часопис излази са једним волуменом годишње, у 4--6 свезака по волумену и потребним бројем додатних свезака. Објављује стручне и научне чланке из области хирургије на српском и енглеском језику. Један је од водећих часописа од националног значаја.

М. Игњатовић