АКСАКОВ, Иван Сергејевич

АКСАКОВ, Иван Сергејевич, књижевник, публициста (Надежин, Уфимска губернија, 26. IX 1823 -- Москва, 27. I 1886). Стекао правно образовање 1842. и ступио у државну службу прво као судски чиновник, а затим од 1848. у Министарство унутрашњих дела. Дао оставку 1852. и посветио се журналистици и књижевном раду. Крајем 1861. почео да објављује лист Дан (1861--1865), који је руску јавност обавештавао о стању у српским и словенским земљама. Још у младости показивао је велико интересовање за будућност словенског света. Дубоко религиозан и посвећен цркви, 1844. је слао новчану помоћ српским православним црквама у Далмацији и Херцеговини. Био је један од најутицајних вођа словенофилског покрета. Објавио је 1860. у Лајпцигу чувену посланицу Србима А. С. Хомјакова, коју је претходно потписом подржало више чланова московског Друштва љубитеља руске словесности (М. П. Погодин, А. И. Кошељов, Н. А. Јелагин, Ј. Ф. Самарин, П. А. Бесонов, К. С. Аксаков, П. И. Бартењев, Ф. В. Чижов, И. С. Аксаков). У њој се истицало православље и вредности словенско-православне цивилизације као поуздан темељ будућности Срба и других православних Словена. Почетком 70-их година дошао је до уверења да је неопходно политичким и војним средствима убрзати ослобођење јужних Словена. Од 1875. до 1878. био је председник утицајног Московског словенског комитета, у којем је посебно био активан током Велике источне кризе. Подржавао је слање руских добровољаца у Србију 1876. Беседом у Московском словенском комитету августа 1878. жестоко је критиковао држање руске дипломатије на Берлинском конгресу, због чега је на неколико месеци протеран из Москве. Сабрана дела А. објавила је његова супруга (Сочинения, I--VII, Москва 1886--1887). Део преписке А. објављен је у четири тома (Иван Аксаков в его письмах, Москва 1888--1896).

ЛИТЕРАТУРА: А. С. Никитин, Славянские комитеты в России в 1858--1876, Москва 1960; Н. И. Цимбаев, Славянофильство, Москва 1986; В. Кожинов, Тютчев, Москва 1988. С. Терзић