АКРОСТИХ

АКРОСТИХ, годишњи данак у износу од 100 перпера који су, према сведочанствима из Душановог времена, Бар и Будва давали српском цару. У арханђеловској хрисовуљи цара Душана помиње се Барски а. који је он заменио обавезом давања манастиру 10 товара уља. Према Статуту Будве комуна је била дужна да сваке године, о празнику св. Ивана, цару даје 100 перпера, мање четири динара, док је пет перпера ишло градском кнезу. А. је убирао царев казнац и при томе је од општине добијао 10 перпера. Није познато да ли је ова обавеза била ограничена само на Бар и Будву. Употреба грчког термина указује на то да овај данак потиче из византијског времена. Изгледа да је симболизовао исказивање покорности српском владару и представљао надокнаду за коришћење земљишта ван града. На сличан начин је у византијско време признавана власт стратега, односно купован мир од кнежева у залеђу. Судбина трибута после Душанове смрти није јасна. Ђурађ Балшић, а затим и деспот Ђурађ, узимали су далеко веће суме на име земљарине.

ЛИТЕРАТУРА: С. Новаковић (прир.), Законски споменици српских држава средњег века, V, Бг 1912; И. Синдик, „Однос града Будве према владарима из династије Немањића", ИЧ, 1957, 7; Н. Вучковић, Средњовековни статут Будве, Будва 1970; С. Ћирковић, Бар – град под Румијом, Бар 1984; С. Мишић, Т. Суботин-Голубовић, Светоарханђеловска хрисовуља, Бг 2003.

С.иниша Мишић